Прошло је 400 дана од како је Мирослав Алексић, посланик Народне странке у Скупштини Републике Србије обавестио колеге посланике, Владу Србије, а самим тим и премијерку о ситуацији са зрењанинском водом. Чак и да нису били обавештени, тада су могли да сазнају поражавајуће чињенице о стању у Зрењанину, јер је посланик Алексић имао петоминутни експозе о овом проблему.

Обично се каже да Влади треба дати 100 дана  да се ухода, па је након тога, евентуално, критиковати. Четири пута по 100 дана је од тада прошло, а премијерка и даље не зна шта се дешава у Зрењанину! Толико је неупућена (малициозни би рекли незаинтересована) да је потребно да јој се иде у Београд и презентује проблем који постоји ко зна колико пута по 400 дана. 

Толико је све на почетку, постројење је тек у повоју да је потребно да Град даје позајмицу од пола милиона евра приватној фирми у чијем власништву се постројење налази, да би се производња покренула.

Народна странка пита да ли је Зрењанин толико богат да има вишкове новца које може да позајмљује приватницима? Или тај новац долази из Београда, дакле из Владе Републике Србије, што значи да би премијер ове земље требало да је упућен у проблем. Или смо толико богата држава да 500.000 евра не представља значајан износ којим би тебало да се бави неко из Владе?

Пребацивање одговорности је најлакши начин нерешавања проблема, а грађани Зрењанина су као на тениском мечу, гледајући на једну па на другу страну, од градске скупштине до Владе Србије, и обрнуто, у вишедеценијском ишчекивању да се проблем пијаће воде реши. А он се не решава, само се дају нови датуми. Градоначелник скоро рече како  смо ушли у 90. минут, и да је крај близу. Датуми се само нижу, а решења нигде.

Народна странка пита докле више? Људи су жедни и жељни пијаће воде.

Повереништво Народне странке Зрењанин