Познаваоци политичких прилика често кажу да политичар не мора да има иједан други квалитет да би био успешан, осим способности да препозна квалитетне сараднике и да затим својата њихове успехе. У Раковици смо покушали да сазнамо како је магистар Мирослав Миличковић препознао "квалитетне" сараднике и на који начин су они инкорпорирали безумље и примитивизам у политичку сцену Раковице.
У обиљу кадрова са скромним образовањем и ограниченим способностима, каквима се обично окружују локални моћници, могу се пронаћи сасвим обични људи. Неки су ту пронашли својих пет минута славе и ништа више. Ипак, много је више оних који су пружену прилику искористили, како сами кажу, да "владају Раковицом", да киње, гложе, угњетавају, прогањају, притискају и муче грађане, политичке неистомишљенике, али и најближе страначке сараднике. Једна од таквих је и корпулентна црвенокоса госпођица, најчешће у најближој пратњи Мирослава Миличковића, Владана Коцића, а од пре пар недеља и Милоша Симића, новог председника ГО Раковица. Њено име је Душица Стојковић, дипломирани је политиколог и само судбина и време нису Браниславу Нушићу дозволили да упозна отелотворење ликова из комедија "Сумњиво лице", "Народни посланик", "Госпођа министарка", "Др", "Власт", "Ујеж" и многих других. Ипак, неки догађаји у којима је Душица била актер, превазишли би машту чак и најбољег комедиографа.
Душица је, по опробаном напредњачком рецепту, одмах по доласку на власт заузела руководеће место у Општини, без радног стажа и минимума законских услова. Брзо се наметала, али не у руковођењу, већ у отимању око повластица. Њени напредњаци морали су на почетку физички да је избацују из службеног аутомобила, јер није имала право на коришћење истог, док су се сви заједно отимали за места у црним лимузинама. Њена намера, а и намера њеног шефа, била је да развијају туризам у Раковици, па су због тога својевремено јавно исмејани, а доспели су тада и на листу предлога за "Утисак недеље" ауторке Оље Бећковић. Стојковићева је у том периоду пожелела да испуни и неке своје снове, када су јој већ лаковерни грађани испунили политичке снове. Она је замислила да општина добије своју маскоту и расписала је конкурс за идејно решење и слоган! (Тешко је поверовати, и ми смо неколико пута проверили изворе мислећи да нису истинити). Одабрала је видру, јер је негде прочитала да су видре некада настањивале Раковицу!
Све је то народ позлатио, али и платио, као и многа друга искакања из шина најближе Миличковићеве сараднице. И она није, ако сте то логично претпоставили, отишла на преглед код лекара специјалисте. Стојковићева је 2014. године постала народна посланица, и све до данас поносита представница Раковице у дому Народне скупштине. Постала је и потпредседница општинског одбора напредњака у Раковици, за који каже, авај, да је "пун сељака са којима је најтеже радити". Душица Стојковић је недавно постављена на место директора ЈП "Пословни центар Раковица", највећег и најбогатијег јавног предузећа у општини. Раковица баш ничим није заслужила такав "квалитет" и такву "вредницу".
Повереништво Народне странке Раковица