Општинска властела у Раковици никако да ухвати прикључак са реалним животом и стварним проблемима. Током викенда су на "Хепи" телевизији гостовали функционери Градске општине Раковица предвођени председником Милошем Симићем и "појачани" директорком јавног предузећа Душицом Стојковић. Симић је ћутао као заливен, али је зато Стојковићева, као прави дилетант, објашњавала гледаоцима баш све што није у надлежности директора јавног предућа. Напредњаци ни после осам година страховладе и пљачке, нису сасвим начисто шта је то законска надлежност, а још мање шта је то законска одговорност. За њих је општина страначки плен на једној великој гомили средстава, некретнина, функција и добара, а позната је чињеница да банда дели плен на једнаке делове.
А планови су исти као и пре осам година, туризам, крадологија и лоповизам, и велика баруштина Паригуз, којој тепају "Ресничко језеро". Само што је овог пута Миличковићев текст из 2012. године интерпретирао грађевински техничар Јурашин, нови члан општинског Већа. Опет је овај момак револуционарног имена поновио да Раковица има две велике шуме и манастир Раковицу, а да се инвеститори отимају чији ће капитал да заврши у ресничком блату. Заборавио је само да каже да су те две шуме, манастир, као и цела Раковица контаминирани отровним облацима који сваку ноћ долазе из погона предузећа "Јунириск" и "Митеко". А Стојковићева је, као и увек, била на висини задатка и објаснила нам да је Раковица сада у "постиндустријској" ери, и да се у тој ери вероватно подразумева превоз опасних материја улицама, све до постиндустријског погона за прераду који се налази у срцу Раковице. У тој ери се опасне материје мешају са песком и затим складиште у велике шверцерске торбе, популарно назване "крмаче". Оно што не може у крмаче, ноћу се тајно претвара у облаке који се шире Раковицом и даље Београдом. Напредњачка камарила, неспособна да спречи загађење, без гриже савести позива људе да као туристи посете загађене шуме, реке и друга места у Раковици.
Још једном је врх напредњачке власти показао колико је изгубио појам о стварном животу и проблемима људи који у Раковици живе, и да жеља грађана није да се "паригузе" у неком блату, већ да, у складу са надлежностима градских општина, имају чисте, опране и уређене улице, зелене површине и паркове, да удишу незагађен ваздух, да насеља буду у комуналном реду и добро снабдевена, да их заштите од комараца и других штеточина, да их развијају и да системима од којих зависи квалитет живота грађана управљају стручни људи са професионалим односом према свом послу и поштујући законе.
До тада, становницима Раковице остаје само да немо посматрају напредњачке дилетанте док отимају станове, парцеле и локале, док пуне џепове члановима странке, да из године у годину слушају иста лажна обећања и да буду неми сведоци распада државе у режији најгорег напредњачког кадра на челу са Александром Вучићем. Њихово телевизијско гостовање посрамило је све грађане Раковице, а и саму градску општину која је представљена као "завичај", изолована примитивна целина, светлосним годинама удаљена од градских културних догађања, са изумрлим занатима, првобитном мануфактуром и културним центром који годинама афирмише неафирмисане и неквалитетне надпредњачке "уметнике".
Повереништво Народне странке Раковица