Испод части је коментарисати готово све изјаве министра Момировића, али ова о међудржавном Споразуму Србије и УАЕ о продаји земље Арапима захтева реакцију, јер министар преноси намеру Владе да отуђи плодну земљи једној страној држави.

Уместо да се размишља о потпуној забрани продаје земље странцима, као што су урадиле многе земље које су чак и у ЕУ, и које су такође биле потписнице Споразума о стабилизацији и придруживању, режим иде корак даље и уместо као до сада страним компанијама, отуђује у корист друге државе.

Дакле, једна држава Србија признаје да није способна да производи храну у тренуцима глобалне потражње за храном која ће бити све оштрија, али друга УАЕ ће бити способна.

Земља, као и вода и ваздух, не може се производити и свако отуђење странцима је готова ствар, али министар који не зна ни шта је ПДВ, самоуверено али крајње непаметно изјављује да нисмо у времену планске производње.

Какве везе има планска (комунистичка) производња са продајом странцима основног ресурса за живот? Они после куповине и не морају ништа да производе.

Министар се хвали да смо отворена економија. Толико отворена да нам је не само разваљена ограда на имању, већ и врата на кући више немамо. Али, када су у дуговима до гуше, свака продаја ресурса је добродошла, а можда је и кредит УАЕ условљен продајом земљишта по Србији.

Ову пошаст од режима требало би што пре склонити, јер ће нас довести до ивице биолошког опстанка кроз продају земље и воде или давањем дозвола за прљаве руднике који ће докусурити Србију као земљу предодређену за производњу хране.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије