Може ли члан домаћинства да преживи са 281,3 динара дневно за храну? Толико је, наиме, по мишљењу Владе Србије довољно да се задовоље стандарди одржавања живота, радног капацитета и нарочито развоја млађих чланова домаћинства имајући у виду оптимални биохемијски састав хране, рачунајући у овај износ и издатке за безалкохолна пића.

То је исход одређивања износа нове минималне потрошачке корпе за трочлано домаћинство, које је за 2023. годину одредило Министарство трговине, а које је чак веће за 18,7 одсто него у мају 2022. године и сада износи 51.875 динара.

Да ли се ти људи уопште крећу међу народом, иду ли у продавнице, пекаре, апотеке, да ли имају школску децу, возе ли се превозом, иду ли у биоскопе или позоришта, плаћају ли рачуне за струју или телефоне или рачуне за интернет или комуналне услуге, да ли из свог џепа плаћају у ресторанима и хотелима, да ли иду на зимовања или летовања?

Да се крећу, знали би да је ово рецепт за гладовање и драстично одрицање од свега наведеног у корпи, а које би се морало сматрати основним цивилизацијским потребама сваког појединца.

По тој новој минималној потрошачкој корпи, износ за храну и безалкохолна пића (на које одлази 48,8 одсто свих издатака) је 25.317 динара, што је дневно по домаћинству 843 динара или по члану домаћинства 281,3 динара?

За здравство 583 динара по члану месечно, за образовање 132 динара укупно месечно за једно домаћинство, за транспорт 28 динара дневно по члану домаћинства, за интернет и телефоне 1.023 динара месечно по домаћинству, за одећу и обућу 1.307 динара месечно за домаћинство, за становање воду, струју, гас и друга горива 10.102 динара, ресторани и хотели 128 динара по члану домаћинства месечно...

Да ствар буде гора, овако безобразно низак износ минималне корпе је недосањани сан већине становника Србије. Минималну зараду, која износи 40.020 динара, прима око пола милиона запослених и неће достићи овај износ минималне корпе, чак и ако влада испуни захтев синдиката о повећању од 20 одсто.

Пензионери су у још горој ситуацији. Просечну пензију од 37.811 не прима чак 60 одсто пензионера, а 250.000 старијих од 65 године не прима никакве пензије.

Ако томе додамо да 44,8 одсто радно способног становништва од 15 до 64 године нема никаква примања (радно неактивни), онда можемо оценити да је ово време гладовања или у најбољем случају пуког преживљавања.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије