Само две земље у Европи имају већи раст цена од Србије, посебно хране, која највише погађа већину становништва.
Због раста референтне каматне стопе, грађанима су поскупеле кредитне обавезе. Са растом цена у маркетима, већ можемо говорити о "цеђењу воде из суве дреновине", посебно већини са ниским примањима, којима је куповна моћ драматично пала.
Зато расте удео у кеш кредитима и кредитним картицама. Иако су убедљиво најнеповољнији, они служе за пуко преживљавање грађана по високој цени. Да ствар буде гора, очекују их још два велика поскупљења струје и гаса, поред оних која су већ била за Нову годину и за Први мај.
Основни циљ НБС је постизање и очување ценовне стабилности. НБС тај законски циљ очигледно није испунила а притом доводи у заблуду целокупну јавност Србије.
Гувернерка је пре неки дан изјавила да ће очекивана међугодишња инфлација у на крају 2023. године бити око осам одсто. Треба ли подсећати да је НБС у протеклих неколико година редовно слала обмањујућа очекивања. Тако је почетком 2022. године прогноза НБС била да ће се крајем 2022 године инфлација наћи у доњој половини циљаног распона од 3,0 ± 1,5 одсто. Била је 15,1 одсто, промашај од 12 процентних поена.
Народна странка последњих година упорно упозорава да узроци домаће инфлације нису тамо где их НБС и Влада траже, па су и "лекови" неодговарајући, чак дају супротне ефекте.
У Србији је то пре свега трошковна (раније и увозна), а никако инфлација изазвана растом тражње и притиска на цене. То никада од почетка ове инфлације није ни била.
Напротив, у првих шест месеци 2023. године у поређењем са истим периодом 2022. године промет робе у малопродаји у сталним ценама је мањи 5,1 одсто, али расту трошкови и цене енергената.
Да ли ико нормалан може очекивати да ће повећање струје у новембру од 8 одсто и гаса за 10 одсто и у мају 2024. године са истим процентима смирити инфлацију?
Наравно, остају акцизе на струју од 7,5 одсто и ПДВ на тако увећану цену.
Акцизна политика владе је иначе један од генератора инфлације. У цени горива и енергената више од 50 одсто учествује држава кроз акцизе, ПДВ и друге таксе, а мање од 50 одсто узимају дистрибутери и произвођачи.
Испада да једино Влада и НБС нису криви за инфлацију, па сада кривицу преваљују на трговачке ланце, иако Влада није ништа урадила да обезбеде тржишни наџор због чега се не може тачно установити колики је екстрапрофит остварио неко од трговаца.
Али наравно, свакако и неизоставно се мора активирати намерно заборављена антимонополска политика, јер злоупотребе монополског положаја погубно делију на тржиште и битно утиче на раст цена.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије