Зрењанинска обилазница се гради толико дуго да би хроничари овог града имали озбиљан проблем да кажу када су радови почели, а многи наши суграђани би могли да испричају колико пута су чули да ће обилазница бити готова тог или оног датума.
Образложења за одлагање завршетка је превише, нема пуно сувислих, али има недоумица да ли је све морало да буде урађено онако како се из приложеног види. Последњи део, који треба да се споји са већ завршеним фазама, се приводи крају пужевим кораком. Није мали број оних који су се надали да ће обилазницу ова власт свечано отворити пред изборе, представљајући то као капитални пројекат за град Зрењанин, али чак ни то нису успели да ураде.
Мост на Бегеју, иза Дијаманта, је завршен одавно, сви сем једног кружног тока су уређени (ништа у овом граду није доведено до перфекције као сређивање и одржавање кружних токова), асфалтирано је готово све што је требало да буде асфалтирано, високонапонски стубови су (коначно) измештени, али тешки камиони и даље пролазе кроз центар града, не користећи предности које обилазница пружа.
Ми из Народне странке питамо који је разлог томе.
Који је разлог да се пројекат олакшавања транзита толико отежава, да се толико нерезонски гради, са толико много замерки?
Да ли је било потребно пресећи 10 пољских путева, и на тај начин отежати и онако тежак посао нашим пољопривредницима?
Да ли је било неопходно правити толико широк кружни ток, са толико завоја, и таквим каналом поред?
Да ли је деоница пута ка Михајловачком друму требала да буде толико одигнута од остале површи, са каналима дубоким више од 2 метра, који представљају непосредну опасност за саобраћај у условима слабе видљивости или зимских клизавица?
Да ли је неко одмориште или зауставна трака, свемирска технологија, непозната нашим пројектантима и путарима, јер нико није размишљао о томе да возачу, на пример, пукне гума, па мора да стане на сред пута?
Да ли је неко мислио на људе који морају да дођу до својих њива с друге стране пута? Колико ће они морати да обилазе, и да ли ће обилазница обилазнице бити Скадар у атару, ко зна који део?
Зашто су грађани сами правили дрвене, импровизоване мостиће, који им служе да пређу преко дубоких шанаца, јер нико није размишљао о њиховом преласку тих препрека?
Зашто је мост прављен у димензијама да се два већа камиона, или тешке пољопривредне машине не могу несметано мимоићи на њему?
У крајњем случају, зашто све то толико дуго траје, коме је у интересу да се обилазница не завршава, или какав пригодан датум чекамо да се маказама пресече црвена врпца којом би се спречило даље уништавање магистрале кроз град?
Зашто се са реконструкцијом Пашићеве улице није сачекало до пуштања обилазнице, него се послови раде без неког логичног реда? Значи ли то да ћемо опет имати колапс у граду, када неком, опет, падне на памет да се уређење путне мреже не ради по адекватним фазама, већ како је коме мило?
Ово су само неки од разлога зашто се Народна странка залаже за реваншизам, и да се питају стручњаци, јер је то најпотребније грађанима Зрењанина и целе државе!
Народна странка Зрењанин