Готово по правилу, народ између правде и праведног господара изабере ово друго. Лош избор, али не и нужно катастрофалан. До катастрофе долази када се изабере неправедни господар. А велики део народа у Србији упорно баш такав избор прави. Последично, такав господар да би задовољио свој народ, и навукао му непрозирну маглу на очи, врло брзо од чувене крилатице "хлеба и игара", која се показала сасвим довољном за владање, у пракси ту крилатицу замени "хлеба и господара". Да би је сасвим обезбедио, ипак ће "уз хлеб" осим себе самог убацити и много других: "хлеба и афера", "хлеба и мандатара", "хлеба и паничара"..!
 
Катастрофа се толико надвила над Србијом да ћете данас ретко чути дијалог типа:
- Жено, поскупела струја десет динара.
- Ма пусти то, Новак освојио Вимблдон, вечерас славље.
 
Па је господар био принуђен да понуди – себе, афере на свака два дана, ријалитије, нападе панике, нападе среће, кмекање над судбином, хвалисање себе самог...
 
И то му за сада јако добро иде! Све док велики број људи за столом глође кору хлеба од јуче намазану најјефтинијим џемом, чекајући нову епизоду Задруге, и исколачених очију гледа председника на ТВ-у који се, сав срећан, хвали новим добијеним повољним кредитом..., господар ће бити задовољан.
 
Уколико неко и примети да су цене основних животних намирница и енергената отишле у небеса, и то дође до господара, он ће врло интелигентно објаснити народу и убедити га да морају да буду срећни што намирница и енергената уопште и има, и да их има захваљујући њему, потом ће скренути тему на километре изграђених аутопутева, и на крају све зачинити причом да је њему много теже него народу, и да њега треба жалити, јер он трпи невероватне притиске од стране Европе, Русије, Марсоваца. А одмах ујутру позвати телефоном своје медијске поданике да пусте неку "страшну" вест, и своје страначке поданике, да један изјави "то и то", а други нешто сасвим супротно. И завршена прича..., ко ће још поред толико сулудих, збуњујућих и катастрофичних информација, плус јадног председника који се бори против свих седам светских зала, да размишља о инфлацији, поскупљењима, несташицама, хладним радијаторима.
 
Али, како се све дубље и брже ствари у Србији крећу ка провалији, народ се све више и брже "трезни" од опијености господаром. Ствари и ситуација постају све опипљивији и очигледнији. У мају сте за чек од пет хиљада динара морали да узмете колица у маркету да би све намирнице стале, у јулу је било довољно четири кесе, у августу три, у септембру две, већ уласком у јесен биће довољна једна кеса да све стане. Рачуни за комуналије су толико скочили да то више не може да покрије и сакрије ни Новакова победа, ни председникова кукњава, ни најава изградње још једне брзе пруге, а богме ни туча Венди и Тијане Ајфон у Задрузи. Ставите ли ових дана руку на радијатор, неће бити топао и поред педесете по реду афере о прислушкивању, или свађе између Зоране Михајловић и Александра Вулина.
 
Али, и за то господар има лека. Уз бесомучно понављање свега изнад написаног, објавиће да ће подићи цену минималца и повећати плате, да ће пензије порасти за невероватних 20 посто, да је привредни раст низак, али ипак међу највећим у Европи, да електричне енергије и горива мора бити, да нема говора о несташици шећера и млека, а успут ће младима поделити по 40 евра да купе бомбоне. И наравно, марсовци су га још више притисли да нема куд.
 
И живот иде даље...како год да иде...ипак иде, то је важно.
 
Радосни смо кад дође дан да примимо плате, нема везе што ће та радост трајати само два дана, нема везе што због инфлације данас морамо 60 посто те исте плате само за храну да издвојимо, нема везе што на рафовима видимо само млеко из Пољске и месо из Холандије, нема везе што појма немамо како ћемо обезбедити новац за рату кредита којег смо морали да узмемо, нема везе што још огрев нисмо обезбедили или грејање у становима није ни почело, нема везе...
 
Наравно, све ће се лако оправдати актуелним ратом, напетостима са ЕУ, проблемима са Косовом, притисцима због (не)увођења санкција, кризом у целом свету. Тако каже господар.
 
А да ли је баш тако?
 
Можете поразговарати са неким изузетним стручњаком из области економије и геополитике, али довољно је само ставити прст на чело и малчице размислити. Тачно, све горе набројано утиче на кризу у Србији, али јако малим делом, једва 20 посто. А за преосталих 80 посто постоји само један кривац – господар, који својом неодговорном политиком, без јасног правца и циља, у последњих 10 година води Србију директно у понор. У било којој сфери; економије, геополитике, демографије, социјалне политике, привреде, пољопривреде, итд, итд, господар је водио потпуно погрешну политику, зачињену корупцијом, криминалом, бахатошћу, инатом, недоследношћу, мржњом.
 
Потпуно је јасно да господар води бригу свих ових 10 година само о једној ствари – о свом рејтингу. Када онако убедљиво и срчано говори да води бригу искључиво о "интересима Србије", то су само изговорене речи, а у мислима му је само једно, да ли ће сутра на столу да га сачека извештај добро знане агенције, на којем ће стајати 62 посто или 68 посто. То му је једина брига. Ко то за ових 10 година није схватио - хлеба и џема, и Задруге, биће увек док је господар ту.
 
Само један пример, замислите земље попут Јапана или Исланда које увозе рибу, или Венецуеле и Арапских земаља које увозе нафту, Бразила или Еквадора који увозе кафу или банане, Русије или Алжира које увозе гас..., наравно да то није могуће ни замислити. Исто тако, пре неколико година нисте могли замислити Србију која увози млеко, месо, поврће, јабуке. Па чак и електричну енергију. Били смо међу највећим извозницима електричне енергије у Европи, међу највећим извозницима меса и млека, поврћа и воћа. А шта имамо данас? Погледајте декларације баш тих производа на рафовима у маркетима. Послушајте приче о штедњи струје, јер је скупа, увозимо је.
 
Како смо дошли до тога? Због актуелног рата или због "проналазача" висококалоричног блата за производњу електричне енергије? Како смо дошли до тога да пољопривредници буквално десеткују количину стоке коју су поседовали или секу своје воћњаке, смањују драстично засејаност башта? Због актуелног рата или због сурово мизерних субвенција државе, и у новцу и у гориву, прескупог ђубрива, изостанка помоћи због овогодишње суше.
 
Списак примера тоталног посрнућа Србије, а да немају везе са ратом или пандемијом, већ искључиво са неодговорним господаром, господаром наших снова, господаром нашег времена, господаром наше судбине, и његовом илузорном политиком и још илузорнијим сарадницима, можете и сами саставити, свуда су око нас, довољно је само поверовати себи и својим очима, врло једноставно.

Ако останемо заплашени, укрућени, лаковерни, и наставимо са животима у којима су нам довољни "хлебови и господари", бојимо се да ће нам ова, а и све наредне јесени и зиме бити "хладне и гладне".

Народна странка Ваљево