Бор је имао и има несрећу да га једна група људи окупљена у две политичке организације, са мањим изменама, води 11 година!

Наплата недомаћинског пословања локалне СНС власти, која черупа буџетска средства и јавна предузећа, стиже на наплату преко леђа грађана!

Јавни сектор у Бору је на коленима.

Најважнија комунална предузећа тешко функционишу, остају без радника, возни парк потребан за квалитетно обављање делатности је у катастрофи, притисци на раднике су велики…

Пример Топлане показује како се политичким комбинацијама, свесно или несвесно, систематски уништава једно предузеће пред очима свих. Пред радницима који не могу то променити. Са менаџментом и наџорним одбором који троши субвенције и чува фотеље.

Није чудно што је Топлана пословала у 2020. години са минусом од 228 милиона динара, док је у првих девет месеци 2021. године негативно пословање 97 милиона динара.

Власт покушава због избора са додатних 250 милиона субвенција за Топлану да спасе грејну сезону, а од 375 милиона динара субвенција, чак 370 милиона иде за плаћање угља.

Партијска набавка угља је довела до тога да данас ЈКП „Топлана“ представља рупу без дна.

Поред уговорене набавке 37.200 тона угља за 626 милиона динара, кроз анексирање уговора Топлана ће куповати додатне количине угља (збирно и до 50.000 тона) чиме ће се за набавку угља потрошити рекордних 900 милиона динара. Можда и читава милијарда.

Власт је да би своју бруку сакрила дошла на идеју да се постојећа Топлана угаси а изгради путем јавно-приватног партнерства Топлана на сечку и компримовани гас.

Нови, измењени, пројекат топлане на сечку, без гаса као енергента, још једна је акробација власти којом се жели прикрити одговорност за неспособност.

Ово посебно забрињава јер власт сматра да се дрвна маса са Црног врха, Малиника и Дубашнице може искористити као енергент за нову топлану. Масовна сеча их не забрињава. Важно је да се отварају рудници који ће оставити пустош у овом делу Србије.

Да ли ће уместо шума Бор, поред јаловишта и рудника, бити окружен голетима?

Многе стране и домаће ташна-машна фирме су добиле истраживачка права на овом простору. Стотине и стотине квадратних километара територије источне Србије, захваљујући републичкој власти која је обесмислила јавни интерес, чека „зелено“ рударство.

Народ на овим просторима нико ништа не пита. Обесправљеност грађана је нормална појава под овом влашћу.
Судбина северноамеричких Индијанаца куца на врата Борана и Тимочана. Кривељ лажима селе деценијама. Зашто борски властодршци крију да на територији Бора и околине нема локације за пресељење? То им је у министарству у лице речено.

Шта је било са обећањима да Кривељани могу ставити прст на карти где желе бити премештени? Зашто су у јулу обманути обећањима да ће се већ у септембру, кроз планске активности, знати локације пресељења? Оштрељ, Слатина, Брезоник… нико не помиње.

Приближава се крај календарске године а обећање градоначелника да ће и грађани Бора кроз пројекат подизања енергетске ефикасности замењивати столарију остало је мртво слово на папиру.

На седници скупштине града је, без икаквог разлога, махао папирима о имовинском стању. Након објаве Истмедије

Борани су могли да виде оно што можда нису очекивали-градоначелник две године није Агенцији за борбу против корупције пријавио имовину иако је по закону био дужан да то уради! И не само он…

Зашто се онда чудимо што је Бор у оваквим проблемима.

Град је остављен на преживљавање од стране републичке и локалне власти.

 

Драган Марковић
председник Градског одбора Народне странке Бор