Пре неколико дана, у својој колумни “Нуспојаве“, у недељнику „Време“, господин Теофил Панчић, у својеврсној анализи музичког укуса патријарха Порфирија, у свом препознатљивом стилу, окарактерисао је неке од највећих музичких ауторитета у нашој земљи, у најмању руку, као медиокритете, поменувши, међу осталима, и легендарну крагујевачку рок групу „Смак“.  Уз то, свакако није занемарљива чињеница да смо се, као грађани града Крагујевца, „сасвим случајно“ пронашли у квалификацији „србијански провинцијски град“.

Имати своје мишљење данас, у овој и оваквој СНС Србији је право богатство, а посебно када имаш прилику да га изразиш и прикажеш, што господин Теофил Панчић обилато користи, не штедећи себе, а поготово не оне са друге стране, али је претерао, као и небројано пута до сад и мишљења смо да је реакција потребна.

Демократија подразумева, наравно, другачије и слободно мишљење и деловање, али уодређеним границама и укусима, уз поштовање различитости, а господин Теофил Панчић
намерно хода по танкој линији између демократије и анархије, што и јесте његов стил и сродно његовим либералним ставовима.

Не можемо рећи да су нам много пута ставови и начин размишљања господина Теофила Панчића нису били сродни и блиски. Треба се дивити човеку те храбрости и смелости да увек искаже своје мишљење и став, ма колико то, у том тренутку, непожељно било, али смо мишљења да су неке границе овога пута прекорачене.

Подсећамо господина Панчића да је овај „србијански и провинцијски“ Крагујевац иначе град, вазда неприлагођених људи, вечито опозиционог и бунтовног начина размишљања и, можемо рећи, „контрашких ставова“, те људи који нису поданичког менталитета, а то је нешто што баштинимо и на шта се поносимо и што је обележило овај град у прошлости. Сложићемо се да то није карактеристика једног „србијанског провинцијског града“. Уосталом, тим менталитетом свакако не могу да се похвале много већи градови. Тај и такав став изградиле су генерације становника овог града слушајући управо Смак и Шумадијски блуз, који је обликовао све нас и не само нас, па због тога легендарни статус ове рок групе мора остати нетакнут. Иначе, у горе наведеној колумни, такође „непоштеђени“, Цане из Партибрејкерса нас је назвао Лепеничанима једном приликом, али то је део његовог шарма, и то никоме не смета. Уосталом, Цане је један, а Теофил никако није Цане.

Нисмо намерно улазили у негације музичких ставова господина Панчића, јер о укусима не вреди расправљати, мада дуга масна коса априори не подразумева добар музички укус. 

Вредности музичког стваралаштва Самосталног музичког ансамбла Крагујевац су непорециве и потвђене и признате много пре нашег времена. Те вредности су превазишле границе овог града, па и старе државе, потврђене су кроз време и постојање, па је у најмању руку неумесно да их релативизује било ко.

Због свега наведеног, тражимо и молимо за више поштовања према грађанима града Крагујевца и саму групу „Смак“ од стране господина Панчића, када нас његово бритко перо поново буде „додирнуло“. Извињење нећемо тражити, из простог разлога јер га нећемо добити, а сигурни смо да појам и феномен извињења господину Панчићу није познат и близак.

На крају, сазнајемо да господин Теофил Панчић долази у овај „србијански провинцијски град“, како би учествовао на јавној трибини. Ето прилике да још једном објасни и појасни своје ставове, те још једном просветли „србијанце и провинцијалце“, јер смо за његову посету, и као такви, замислите, ипак довољно добри.

Градски одбор Народне странке Крагујевац