Некада су Јагодину звали „српски Манчестер“. Из некадашње „Супернове“, чули су се звукови „ЕКВ-а“, „Електричног оргазма“, „Леб и сола“... Данас пошто Бетовен није популаран, Јагодином одзвањају звуци „Цеце и деце“. Ко брани боје овог града који је изашао и на море, али се њиме не може проћи.

А то је био град у коме је Ђура Јакшић написао „Комадић швајцарског сира“ и „Сироту Банаћанку“. Смео је да провоцира градске власти. Где је нестала кафана у којој су људи смели слободно да се изјасне? Исти су купили и кафану и слободу говора и обележја овог нашег јединог града. Од слободарског духа Светозара Марковића, по коме је град неко време носио име, остала је само бакља на новом гробљу. Данас, само одговорни професори књижевности помену Јагодину причајући о реализму у српској књижевности. Од врхунске воде, правило се врхунско пиво, изнедрили смо чувеног „чичу“. Левач је давао грожђе, а Јагодина је производила вино! Имали смо „Навип“. Носили смо „ружицу“ пријатељима на поклон. 

Јагодина одавно не памти ни Ђуру Јакшића, ни Свезотара Марковића, ни „чичу“, ни „ружицу“. Грађанску Јагодину  угушили су они који су дошли и они који о њеној прошлости нису хтели  да уче. Они су гласали за шарене фонтане које певају и оне који лоше певају, они су гласали и прегласали прошлост коју не знају. У незнању је љубав према онима који нас угњетаавју, према државним функционерима и финансијским манипулаторима који се према овом граду понашају као према дедовини. Није у вашим рукама наш град!
Грађанска Јагодина вас пита докле ћете трпети власт која о вама ништа не зна!

Због свега наведеног ће нам у наредном периоду бити приоритет да се интензивирају контакти са грађанима Јагодине око горућих питања која представљају највеће проблеме у овом граду, направе стручни тимови из области пољопривреде и да се помогне пољопривредницима, да се направе идејна решења која ће свима користити.

Горан Илић
повереник Народне странке у Јагодини