Седница Скупштине града Бора, одржана 1. јула, прави је показатељ какву локалну власт имају Борани. Ребаланс буџета којим се власт дичи послужиће, по много чему судећи, за шминку и попуњавање „рупа“ у јавном сектору. Више од милијарде динара (преко 20 одсто буџета) издвојиће se за субвенције. Од тога само за Топлану 625 милиона динара. Од 2011. године преко две милијарде динара субвенција, тек дуг за струју око две милијарде, губитак изнад висине капитала милијарду динара. За десет година власт је успела да дугове Топлане повећа za ДЕСЕТ пута!
Најавили су расписивање јавне набавке за угаљ где ће моћи сви заинтересовани добављачи да учествују. Од тога мрка капа. Опет ће сe, по опробаном рецепту, ако не буде неких изненађења, приступити преговарачком поступку са само једним добављачем. Радници Топлане су оправдано у страху.
Даље, није, упркос обећању власти, дозвољена измена колективног уговора Водовода чиме би се омогућило повећање плата радника. Успут, Водовод годинама нема председника Надзорног одбора.
Законитост рада ове власти је годинама упитна. Постављење градског правобраниоца је нови моменат. Јавља се основана сумња да ли је кандидат испуњавao све законске услове.
Власт, која је јавни сектор довела у стање катастрофе, по ко зна који пут нуди спас у тзв. jавно-приватном партнерству за све и свашта. Мада такво понашање представља велику опасност за буџет града у наредном периоду.
Хвалоспеви о огромном буџету служе за скретање пажње грађана са нагомиланих проблема. Троши се рудно благо неповратно, и то зарад краткотрајног прилива новца. Шта ће бити након тога, то као да никог из власти не интересује иако се тај проблем наметнуо као суштинско, животно питање.
ЈКП „3. октобар“ чека неизвесна судбина. Због малих зарада радници напуштају фирму. Сумња се да се запослени намерно пуштају низ воду због могућег јавно-приватног партнерства. И то сличног оном на 15 година са „Бортравелом“, што је незабележено у земљи Србији.
Субвенције за ЗОО врт у износу преко 42 милиона динара (приближно као за пољопривреду) су стални намет. Нажалост, животиње су у јадном стању. Напросто, непријатно је то ближе и конкретније објашњавати.
Најављени су и пројекти за уређење платоа испред Дома културе ( да ли ће то урадити са или без сагласности Завода за заштиту споменика културе?), te изградњу стадиона са вештачком травом (у исто време срушиће стадион бившег ФК „Рудар“), па реконструкцију Опште болнице (24,5 милиона динара), као и пројекат за прикључење нове топлане и др. Ако све буде као у случају парка код Студентског дома, онда је бојазан да ће све бити у служби накарадног трошења буџета, с тим да је набавка опреме за Дом здравља у Бору за општу подршку.
Пред нову скупштинску седницу власт је преко „Моста“ добила „појачање“ у виду досадашње одборнице Народне странке Драгане Јовановић. Она je тај прелет оправдала жељом да помогне онима код којих „кипти“ енергија. Чудно је да прелази у „Мост“ чијих се одборника својевремено гадила након њихове преваре бирача и одласка у крило власти. Каква превртљивост и морална „громада“! Ипак, фотографије са председником Јеремићем, Микијем Алексићем и члановима странке и коалиције не може трајно избрисати. Ни са друштвених мрежа. Као ни раније изречене ставове преко друштвених мрежа о Микију Јаношевићу, Вучићу и СНС. На пример, председнику Градског одбора Народне странке у Бору написала je да излази из странке, али задржава мандат и биће неутрални одборник?! Навела је да жели коначно „нешто за себе да уради“. Толико о заклетви коју је ова прелетач-одборница јавно положила, као и раније изреченом ставу да „није не продају“...
Народна странка у Бору и председник Драган Марковић се овом приликом извињава грађанима због поступка дојучерашње одборнице. Нажалост, закон признаје да мандат припада одборнику који са њим, мандатом, може да ради шта и како жели. Као и са образом.
Одборничка група „Уједињена опозиција Бора“