Пример Топлане показује како се политичким комбинацијама, свесно или несвесно, систематски уништава једно предузеће пред очима свих. Пред радницима који не могу то променити. Са менаџментима који ћуте и чувају фотеље. Све њихове грешке, самосталне или у договору са локалном влашћу, аминовали су одборници власти на предлог градског већа града Бора.
И ове године, по моделу из претходних, избегнуто је расписивање Јавног позива за тендер ради набавке угља и прибегло се тзв. преговарачком поступку набавке угља у складу са чланом 16. Закона о јавним набавкама. То не би био проблем када би се све одвијало јавно и у интересу Топлане (набавка квалитетног угља по разумним ценама) и потрошача.
Јуна 28. 2021. године потписан је између Топлане и фирме „УЗОР-ЕКСПОРТ“ Уговор бр. 2829 о набавци 37 200 тона угља. Уговорена вредност је 626.112.000,00 динара која се по уговору мора платити авансно.
УЗОР-ЕXПОРТ, према расположивим подацима из АПР, је до почетка сарадње са Топланом имала једног запосленог и спадала по основу података из финансијских извештаја АПР у микро обвезнике. Од 2018. године та фирма набавља и продаје угаљ Топлани у Бору.
Зашто се избегавао угаљ из других рудника, нпр. Бановића, који је по речима стручњака квалитетнији? Да ли због мање зараде добављача имајући у виду потребне количине таквог угља за успешну грејну сезону.
Основно питање је зашто је власт дозволила да се набавке угља врше по цени више него дуплој од продајне цене у рудницима? Где иде та разлика јер је чудно да нико од надлежних органа није реаговао? Од градоначелника до инспектора. У чијем је то интересу и ко ту остварује екстрапрофит и доводи Топлану у стање „распада“?
Надзорни одбор је потписивао негативно пословање, али је редовно обавештавао оснивача. Одборници власти годинама су својим гласом и ћутањем одобравали овакво недомаћинско пословање и тиме дали покриће овом криминалу. Дуговања Топлане су преко 2,5 милијарде динара.
Власт је да би ову катастрофу сакрила дошла на идеју да се постојећа Топлана угаси а изгради путем јавно-приватног партнерства Топлана на сечку и компримовани гас. Гас као чист енергент није споран и сви би за то гласали. Проблем представља сечка тј. дрвна маса која јесте обновљив извор енергије али за то су потребне деценије.
Да би Боране убедио у исправност овог „пројекта“ градоначелник је на седници Скупштине града Бора изјавио да се Словенија и Љубљана греју највише на сечку. Истина је да се Љубљана греје највише на угаљ (са мало сумпора) који ће бити замењен гасом од 2022. године. Сечка у производњи топлотне енергије којом се греју грађани Љубљане учествује са 8 одсто.
Одакле ће се набавити потребна количина дрвне масе за нову Топлану? Да ли са Малиника који је већ посечен или Црног врха? Са места изградње ветропарка? Да ли ће Бор уместо шума, поред јаловишта и рудника, бити окружен голетима?
Не постоји пример у Србији да се град величине Бора греје на сечку. Нигде овај енергент није примарни у грејању градова. Многе општине су одустале од пројеката са грејањем на сечку. Вредност овог „пројекта“ за период од 30 година износи око 150 милиона евра.
Градски одбор Народне странке Бор