Председник Србије Александар Вучић почетком наредне недеље, спомиње се понедељак, стиже у Бор, долази на отварање рудника „Чукару Пеки“ , рудника који већ увелико ради. Концентрат бакра (и злата) увелико се транспортује из наше земље.
Да је године 2015. Влада Александра Вучића изменама Закона о рударству вратила Србију вековима уназад, јер је омогућила да се и за приватне фирме утврди тзв. јавни интерес за истраживања или експлоатацију минералних сировина. Иако су те сировине од стратешког значаја за државу Србију, догодило се, захваљујући том закону, да и странци могу експлоатисати наше непокретности. Да поједноставимо: зарад интереса неке приватне фирме одузима се лична својина појединаца и то без могућности да се то оспори.
Локална власт би требало да свом председнику странке, уједно и председнику Србије, организује дочек у центру Бора. Тамо би председник могао да се обрати грађанима, да их подсети шта је последњих година обећано, да се увери у димом замагљено небо, да обиђе “чудо” од топионице коју је свечано отворио пре нешто мање од седам година. Могли би заједно сви да посете и месне заједнице Север, Брезоник, Оштрељ, Бучје. Да се на лицу места увере у учињено и обећано.
Ако време послужи било би добро да на Црном врху погледају како теку радови на отварању рудника злата за чију ће се експлоатацију користити метода цијанидног лужења. Ту негде нићи ће и Ветроенергетски парк у режији “својих људи”.
Подсећамо грађане да су градска и републичка власт обећале да ће РТБ остати у већинском власништву државе Србије након проналажења стратешког партнера, али се то, нажалост, није десило. Обећали су, на скупштинским седницама, и да ће имовина која нема директне везе са производњом бакра, прећи у власништво града Бора. Сведоци смо да су хотел „Језеро“, објекти у бањи, грађевинско земљиште и још доста тога данас у власништво фирме Зијин. Чак се средства од откупа станова сливају на рачун фирме која није учествовала у њиховој изградњи.
Аеродром након поклањања Републици доживљава сличну судбину. Биће, највероватније, предат страној фирми. По угледу на поклоњене зграде Института. Да ли је то интерес грађана Бора?
Градска власт је раније већ опростила 2,5 милијарди бившем РТБ правдајући то „јавним интересом“. Земљиште у околини Бора се претвара у рударско, нестаће села или њихови делови. Где се ту уклапа Стратегија одрживог развоја?
Народна странка Бор