Одбор за урбанизам Народне странке Београд истиче да актуелна власт ,,модерном градњом“ руши грађевине које се налазе под заштитом као објекти од посебне вредности, по принципу сагради и продај квадрат по што већој цени

Очување историјског и културног наслеђа би требало да буде примарна ставка при сваком сагледавању грађевина које се налазе под заштитом као објекти од посебне вредности. Међутим, услед грамзивости за зарадом, инвеститорска изградња је дозвољена на сваком кораку не само у Београду, већ и у целој Србији, а све на штету историјског и културног наслеђа.

Прелепи архитектонски објекти у Београду, неких од наших најпознатијих архитеката, падају у заборав јер актуелна власт води политику по којој је боље саградити нову зграду на месту виле, него је реновирати и вратити јој лепоту коју је некада уживала. Ово све из разлога што представници крупног капитала, који инвестирају у станоградњу, имају своје представнике у врху режима који им дозвољавају изградњу кршењем прописа и на тај начин заједнички стварају приватан полигон за њихово лично богаћење. У Европским земљама урушени објекти под заштитом бивају поклоњени инвеститору са обавезом да им се врати стари сјај. Док се код нас, кроз добро уигране потезе, таквим објектима одузима статус који уживају деценијама ради добре зараде по добро познатом рецепту.

Последњи у низу подухвата који подривају културно и архитектонско наслеђе Београда је пројекат изградње стамбене зграде на Општини Врачар у улици Ђорђа Вајферта број 35 где се сада налази предратна вила коју је Завод за заштиту споменика валоризовао као објекат од посебне вредности.

Зашто је ово дозвољено ? Да ли је Завод за заштиту споменика одустао од чувања и вредновања оваквих објеката или се та чињеница само игнорише јер институције не раде свој посао ?

“Модерна градња”, ако се тако може назвати, подразумева углавном објекте који су у тоталном нескладу са околним архитектонским здањима. Јасно је да се у новије време гледа само добит и што више изграђених квадрата који доносе већу зараду приватним инвеститорима којима то омогућавају представници владајућег режима. Ради се по принципу сагради и продај квадрат по што већој цени, без да се узима у обзир одржива градња, спољашњи изглед и визуелни утицај на околину. Бар да постоји нека обавеза да се гради у историјском духу са обрисима архитектуре која је некада постојала.

Постављамо питање до које мере иде овакво бахато понашање инвеститора са једне стране и апсолутно игнорисање од стране институција са друге стране, и да ли ће се икада нешто урадити по том питању или ће се наставити са рушењем објектата и мостова под изговором изградње новог и бољег које одудара од жеља људи који у овом граду живе ? Ко купује те станове када нам је стандард један од најлошијих у Европи? Када ћемо моћи поносно да станемо раме уз раме са државама света које своју историју чувају и обнављају?

Очигледно је да се гради за одређену групу људи, углавном државних функционера чије је порекло новца упитно, и који купују непокретности новцем из сиве зоне, за који новац немају порекло илити пуноважни основ стицања, а што за директну последицу има подизање тржишне продајне цене станова због чега су грађани принуђени да у 2023 години плаћају већи порез на имовину. 

Одбор за урбанизам Народне странке Београд истиче да остаје нада у боље сутра и време када ће се ствари и људи ставити на своја места, јер тек тада се можемо бавити неким далеко битнијим проблемима који већ деценијама стоје занемарени и без изгледа да ће доћи на ред.

Одбор за урбанизам Народне странке Београд