Почетна процењена вредност „Черног“ износи 2,58 милиона евра за 92 одсто државног капитала, а да се са сигурношћу не зна шта је у цену урачунато. За овакву лошу процену и неодговорно спровођење приватизације Института за водопривреду „Јарослава Черног“ крива је Влада Републике Србије. Државни апарат свесрдно гура Институт у приватне руке дајући приватизацији привид законитости и настављајући континуитет лоших претходних искустава. Иако је деловало да је „Миленијум тим“ летос дигао руке од „Черног“, одустајањем од куповине, а галама око приватизације се стишала, представници „Миленијум тима“ и директори „Јарослава Черног“ су се ипак договорили да намире своје интересе, личне.
Ортаклук директора и представника „Миленијум тима“ је склопљен противно томе што у Републици Србији „водна делатност јесте делатност од општег интереса“ (Закон о водама, члан 43), и што је чланом 57. Закона о науци и истраживањима прописано да се приватизација научног института врши сходно програму који доноси Влада Републике Србије, а на предлог надлежног Министарства и уз обавезно прибављено мишљење Националног савета. Програм Владе нико није видео, нити је мишљење Националног савета неко прочитао. Све је супротно и Стратегији управљања водама на територији Републике Србије до 2034. где пише (одељак 6.1) да Србија нема довољно стручног и научног кадра за обављање послова управљања водама и да се државним институтима, од којих се посебно издваја „Јарослав Черни“, треба обезбедити шира овлашћења да врше студијско-истраживачке послове од посебног значаја за управљање водама, као стручна подршка државним органима управе. Супротно закону, стратегији, и здравом разуму, продаја је уговорена!
На основу склопљеног договора није тешко закључити да представници „Миленијум тима“, а ни директори, нису алтруисти каквима се желе представити. Да заиста размишљају о општем интересу и толико плачљиво им је стало до будућности запослених и водопривреде не би ни пролазили улицом Јарослава Черног, а камоли продавали или куповали Институт за безобразно ниску цену од 2,58 милиона евра. Штета коју ће изазвати поседовањем Института је тренутно немерљива, а сразмерна ће бити броју пројеката у којима ће учествовати. Представници „Миленијум тима“ и мањински власници (директори) управо рачунају на такав расплет догађаја и поделу плена. Све и да није интерес несметано стицања капитала на текућим и будућим водопривредним пројектима и да љубави према водопривреди, бриге за запослене и грађане Републике Србије има, у питању је нелегално, а тешко и легитимно, преузимање државне имовине која и надаље треба да служи општем интересу. Ако је ишта овде легитимно, то су питања: „Одакле паре директорима?!“ и „Шта је све предмет продаје: зграда, земљиште, интелектуална својина, опрема, документација, права...“ Легитиман је и страх да ће се већ сутра наставити продајом водовода… А да ће грађанима у скорој будућности од комуналне инфраструктуре остати: дивље депоније, септичке јаме и гробља.
Ако се ова приватизација оконча како намеравају уортачене стране, седамдесет година од смрти Јарослава Черног, биће угашен и институт који носи његово име. У складу са данашњицом, а и часније ће бити, ако је имало части у овој работи остало, и према Черном и према држави у којој је Јарослав био носилац Ордена рада првог реда, да институт промени име, а можда и намену, до прве згодне прилике када ће приватизација бити поништена, а институт „Черни“ добити статус института од стратешког интереса, у складу са чланом 58. Закона о науци и истраживањима.
Дамир Ајрановић,
члан Ресорног одбора Народне странке за заштиту животне средине