Посланик и потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић изјавио је данас да је за њега Косово и Метохија „српско и не може српскије бити“, а припада и свим Албанцима који су тамо рађали своју децу и сахрањивали своје родитеље, и да решавање косовског питања „чека паметније Србе и Албанце“.
„Само се гангрена решава одстрањивањем. То питање није решено 1999. године. Што га више отимају, више је наше, више је моје. Ваљда постоји емоционална припадност“, рекао је Ковачевић Радио-телевизији Војводине.
Упитан о пререгистрацији возила чији су власници људи који живе на северу Косова и Метохије, Ковачевић је одговорио да ће им председник Србије Александар Вучић рећи да пререгиструју аутомобиле.
„Тако је рекао ’не дам Валач, не дам Газиводе’, па је дао“, рекао је Ковачевић.
На питање „шта може друго“, Ковачевић је одговорио да „може да се ћути и трпи и да се сања и да се чека“.
„Најопаснији смо када сањамо. Где ми то журимо, у заборав, губитак идентитета, осећај горчине пораза? Мислите ли да се српска герила неће појавити три минута након што Београд призна косовску независност“, упитао је Ковачевић.
„Ко мени може да забрани да ја сањам мој косовски сан? На крају крајева, нека се Срби на Косову изјасне да ли гледају у Београд као Јерусалим или гледају у Приштину као Јерусалим или у Тирану. Не можете нешто на чему сте темељили идентитет једног народа и постојање идеје о слободи и трпељивости и историјском стрпљењу… Па ми смо 300, 400 година чекали да се преко пиротских ћилима тај српски ’белац’ и барјактар, лепи, бркати, појави на Косову, па чекаћемо још, само ме немојте погрешно разумети, ја нипошто не заговарам крв и те ратне трубе“, рекао додао је Ковачевић.
На питање о Декларацији о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије, Ковачевић је одговорио да би се та декларација, да се он питао, потписивала на Тргу Републике, а скуп на којем су је подржале странке, покрети и интелектуалци одржао у Дому синдиката.
Ковачевић је истакао да би он највише волео да Народна странка на следеће изборе изађе самостално, довољно снажна да освоји „не цензус, него један пристојан број гласова пристојних људи“.
„Убеђен сам да ће тако и бити“, закључио је Ковачевић.