Председник Народне странке Вук Јеремић каже да је први и основни циљ странке промена погубне власти која једнаким жаром гази грађанске вредности и националне интересе.
„Неко ће бити више узрујан због бриселских споразума, а неко због Савамале, али то су све дела режима који неће отићи ако ми сами не нађемо снаге и храбрости да му се супротставимо“, рекао је Јеремић на трибини Народне странке „Национално и демократско у темељу наше културе и државности“, одржаној у пуној сали београдске Општине Стари град.
Јеремић је навео да је вештачка и наметнута подела на грађанско и национално, односно на прву и другу Србију, националну и грађанску, једна од великих препрека за постизање консензуса о важним националним и државним циљевима.
„Таква подела не постоји у другим народима, не само у окружењу, него ни у Европи. Нигде се у Европи не подразумева да су грађанске и националне вредности супротстављене, осим у Србији. Чврсто верујем да оне нису иманентно супростављене и да чување националних интереса и ресурса јача капацитете за заштиту права појединца, као што нема успешних народа и држава без слободног и заштићеног појединца“, рекао је Јеремић.
Председник Народне странке је додао да историја Србије не памти такве поделе и да је српска национална идеја увек била венчана са идејом грађанске слободе и слободе уопште.
„Такво је и западноевропско искуство, које делимо са осталим старим европским народима. Верујем да ми јесмо стари европски народ и у културном, историјском и сваком другом смислу припадамо Европи и да би требало да тежимо вредностима модерне и савремене Европе, без обзира на политичке разлике, које су увек постојале“, рекао је Јеремић.
Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић рекао је да се „мора правити разлика између отаџбине и режима“.
„Режим се може презирати. Неки режими заслужују неговани презир, али се никада не сме заменити теза и та врста омразе упутити према отаџбини“, навео је Ковачевић.
Ковачевић је рекао да је песник и дипломата Милан Ракић, за кога је навео да је био грађанин у сваком смислу, без дилеме спојио грађанско и национално тако што је отишао на Косово, јер је сматрао да му је тамо било место.
"Одједном га нема, нико не зна где је млади Ракић, а он на Косову комитује, четникује и на челу Гвозденог пука улази у Приштину", навео је Ковачевић.
"Да нема родољубља, не би било отаџбине, да нема родољубља, не би било издаје, сви би могли да лишени етичког принципа са лапидарном лакоћом продају отаџбину као кило шљива. Не би било ни велеиздаје", рекао је Ковачевић.
Он је истакао да не може да изда отаџбину јер је тако васпитаван.
"Ако неко ко нема велики друштвено-политички утицај изда отаџбину, онда је он издајник, а ако неко на високој функцији учини такав неморални гест, онда је он велеиздајник. Да ли ћемо имати ту несрећу да присуствујемо велеиздаји или нећемо, показаће време", рекао је Ковачевић.
Ковачевић је рекао да би људи требало да истовремено цене и отаџбину и индивидуална права, и подсетио да је већина одговорна за заштиту мањинских права.
"Када водите болесно дете у болницу у два ујутру, питате ли да ли је дежурни лекар геј или не? Ако избаците из светског корпуса уметничких дела оно што је правила геј популација, остаћете без Сикстинске капеле, Мона Лизе, 'Чаробрног брега' и антибиотика", додао је Ковачевић.
Потпредседник Народне странке је поручио окупљенима да васпитавају децу и унуке тако да се отаџбина мора волети да би опстала, а колико отаџбина нуди заузврат, то зависи од оних који су на њеном челу.
"Ничија није горела до зоре, постоје дуже и краће свеће, мислим да ова свећа полако догорева", рекао је Ковачевић.
Ковачевић је, поводом скандала везаног за новогодишњу јелку у центру Београда, коју је градска власт намеравала да плати 83.000 евра, рекао да би у Румунији у таквој ситуацији јелка засигурно горела на ломачи.
Ковачевић је истакао да се не залаже за реваншизам, него за једно озбиљно збрајање "заслуга".
„Да ли се то зове лустрација? Да, зове се. Да ли се то зове списак непочинстава? Зове се. Да ли се у Митровицу и Пожаревац стиже за 45 минута? Стиже се. Да ли се тамо мора ићи после суђења? Мора. Да ли ће се формирати тужилаштво за високу корупцију? О, да. Да ли неко ко је куповао расвету која овде виси од јуна до априла треба да робија? Треба“, рекао је Ковачевић.
Председник Покрајинског одбора Народне странке Борислав Новаковић рекао је да је време да се каже да су у заједнички опозициони фронт добродошли сви који су против председника Србије Александра Вучића.
"Зоран Ђинђић ми је 2000. године рекао да су добродошли сви који су против Слободана Милошевића. Вучић је 2012. године рекао да су добродошли сви који су против Бориса Тадића. Време је да кажемо сви који су против Александра Вучића су добродошли", додао је Новаковић.
„Немамо право да говоримо по чему се разликујемо, него по чему смо слични. Разлике су питања за поствучићевску Србију. Док имамо тортуру и диктатуру, немамо право на цепидлачење“, истакао је Новаковић.
Новаковић је рекао да мултикултуралност у Србији може да буде фактор интеграција, односно да подстиче јединство друштва, али да то није довољно.
„Мултикултуралност, која подразумева права мањина, апсолутно је позитивна, али она је само први корак. У други корак, нажалост, нисмо закорачили, а то је интеркултуралност, дијалог култура, прожимање и креативно обогаћивање. Интеркултуралност фактички интегрише друштво“, рекао је Новаковић.
Новинар и бивши амбасадор Србије у Хрватској Радивој Цветићанин испричао је да је, по повратку из Загреба, пријатељима говорио да је отишао као мондијалиста, а вратио се као националиста, али да ипак мисли да није био ни једно ни друго, ни када је одлазио а ни када се враћао.
"Свеједно, у тој малој стилској фигури неког ђавола има. Када се вратиш у Београд, видиш јасније грађанско, а када одем у Загреб, онда се појављује национално мало наглашеније него што је то случај овде", рекао је Цветићанин.
Бивши амбасадор у Хрватској је навео да је у тој држави присутна политика асимилације, која није владајућа али је веома јака, а по којој би Србе у Хрватској на неки начин требало сматрати као политичке Хрвате.
Цветићанин је оценио да Јеремић има добру намеру да изађе из догматизованих ставова о грађанском и националном како би дошло до њихове дедогматизације.
"Грађанско и национално функционишу некада одвојено, а некада заједно. Ствар је теоретичара, политиколога, историчара, чак и естетичара да утврде да ли те две ствари ходају паралелно и да ли, као што то Вук жели, могу да иду заједно или може бити неки амалгам. Нисам у стању да дам одређен одговор и кажем може или не", рекао је Цветићанин.
Цветићанин је додао да је, по његовом мишљењу, то ствар процеса и не може се у неком тренутку оперативно затворити и закључити.
"Ако Вук са својом странком жели да га отвори, мислим да је то процес добрих намера, а зависи од околности како ће он ићи и како ће се појављивати у одређеним временима и ситуацијама", рекао је Цветићанин.