Претходна година показала се као једна од најтурбулентнијих и најтежих у 21. веку у Србији. Није потребно бити посебно мудар и предвидети да ће година која је дошла бити још тежа и мрачнија. Да ли је тако нешто могло да се спречи, могло је, али нисмо као народ били довољно зрели да тог 4. априла направимо још један мали корак и зауставимо даљу пропаст Србије. Оно што радује, показало се да се егзистенцијална и политичка свест код народа ипак подигла на далеко виши ниво од 2016. године, а нас, грађане Ваљева, још више радује чињеница да смо један од ретких градова у Србији на којем је садашња власт поломила своје све тупље зубе, јер је чак и са својим бившим коалиционим партнерима освојила мање гласова од оне нормалне Србије или нормалног Ваљева.
Народна странка Ваљево је дала све од себе, учинила све што је могла, и с поносом сматрамо да смо у великој мери допринели тој, за њих, катастрофи ка којој свакодневно клизи рејтинг Ваљевских напредњака. С друге стране, константно смо вршили притиске на градску власт да потпуно не упропасти и град и његове становнике, и да бар нешто уради.
У претходној години указивали смо на озбиљне малверзације градске власти, попут угрожене безбедности путника на новој брзој саобраћајници услед остављања цеви из бране Стубо – Ровни, (не)видљивог далековода у индустријској зони и нове цене пројектовања, затим изградње бензинске пумпе у непосредној близини Дома Здравља и околних стамбених зграда, махинацијама на Дивчибарама, открили смо и указивали, и поред њихових отворених претњи, на неодговорно пуштање воде на брани Стубо – Ровни, на покушај заташкивања истог, и предвидели њихове несувисле одговоре и папире које ће невешто покушати да потуре и протуре грађанима, као и на многе друге коруптивне радње које су им постале заштитни знак (реконструкција Дома Здравља, реконструкција улице Вука Караџића, итд), и немилосрдно смо вршили притисак готово сваког месеца на тему изградње дечјег вртића, што је на крају, надамо се, уродило плодом. На штандовима смо редовно разговарали са нашим суграђанима, и покушавали да им укажемо где ће и ком смеру ова и оваква градска власт одвести и град и све нас. Након лоших изборних резултата владајуће странке у граду, свесни да СНС неће формирати наредну власт након локалних избора, иницирали смо окупљање опозиције у Ваљеву у циљу развијања добрих односа и здравих идеја за опоравак града и преузимање одговорности, а најсвежији пример бахатости је подела по десет хиљада динара деци запослених у градској управи, а огромна већина деце у Ваљеву неће видети ни Деда Мраза који би им бар мало слаткиша „донео“. Када преузмемо одговорност у Ваљеву, сва деца ће бити једнака и пођеднако важна, јер таква и јесу, сва ће ићи бесплатно у вртиће, имаће бесплатну ужину, моћи ће да иду на екскурзије, а родитељи неће црвенети и размишљати како да преживе до 31. у месецу.
Свакако треба напоменути да смо први, већ одавно, говорили о сада тренутно најактуелнијој теми, демографској катастрофи нашег Ваљева. А то је било исто тако јасно свим мислећим грађанима. Сада се то и званично потврдило. Ваљево је остало без најмање осам хиљада становника током периода владавине СНС-а, и преко двадесет хиљада у Колубарском округу. Требало би напоменути да то нису дефинитивни резултати (очекују се тек у априлу 2023. године), и да ће по свим предвиђањима резултати бити још више поражавајући. Такође, негде испод 50 одсто од тога је због проблема негативног природног прираштаја (повећање морталитета – смањење наталитета), који је, нажалост, међу највећим у Србији, а преко пет хиљада је напустило општину Ваљево, одлазећи у Београд, Нови Сад или у иностранство, што је опет, једно од највећих одлива грађана из једног града у Србији. Катастрофа је још већа ако се зна да су то углавном млади људи, па смо и по просечној старости становника постали готово „најстарији град“ у нашој земљи. Чињеница, занимљива али тужна, пре једанаест година Ваљево је било десети град у Србији по броју становника, сада смо осамнаести (за време СФРЈ смо били 21. у целој тадашњој држави, и девети у Србији). Претекле су нас и оне јужне општине у Србији које су некад биле мањи градићи, и које по емиграцијама важе за водеће. И нико да стави прст на чело, и због изузетно негативног природног прираштаја, и због одлива становништва из града. Од 1991. до 2011. године, пали смо за једно место, а за ових напредних последњих десет година, чак за осам. И јесте напредно! Како смо дошли до тога да Ваљево демографски тако брзо урушимо, по свим ставкама, то градске власти посебно не дотиче, нити раде било шта да се тај пад успори, ако већ не могу и нису способни да криву подигну у позитивном смеру. За двадесет година, Ваљево ће постати варошица, и то није игра речи. Уништена варошица.
На крају, да не завршимо у црном тону и лошим прогнозама, надамо се да ћемо заједно са свим храбрим и поносним грађанима Ваљева у новој години бити далеко трезвенији и спремнији за борбу која нас чека, и да ће нам 2023. година бити последња у којој ћемо трпети ову и овакву власт, и све последице које су узроковали.
Са новом годином, Ваљево се пробудити мора!
Народна странка Ваљево