Уклесано је на споменику покрај железничког моста, посвећеном страдалим жртвама НАТО агресије у Грделици.
Тог кобног понедељка, 12. априла 1999. године у 11. часова и 39. минута, Грделица је постала кравава. Од монструозног злочина НАТО пакта, прошло је већ 24. године, нажалост, ране су још увек свеже, још увек отворене и подједнако боле као и првог дана.
У вези са тим, делегација Градског одбора Народне странке у Лесковцу је положила венац на споменик и тиме одала почаст свим невино настрадалим жртвама.
Воз број 393, на линији Београд – Солун, први пут тога дана није успео да се уз звук сирене јави Грделичанима. У ваздушном нападу убијено је и рањено више десетина људи. Тачан број до данас није утврђен. Сматра се да је убијено 15 цивила, међу којима и шестогодишњи дечак.
Воз смрти, погођен је са два пројектила. Према саопштењу тадашњег команданта НАТО пакта, генерала Веслија Кларка, наводно је циљ је био мост на Јужној Морави. Наводно, воз се кретао превише брзо, тако да пилот није могао визуелно да га препозна.
Према писању немачког "Франкфуртер Рундшауа" из јануара 2000. приказани снимак поготка био је убрзан три пута у односу на реалну брзину како би се створио погрешан утисак о брзини воза. Накнадно истраживање дотичног медија установило је да је снимак убрзан чак више од четири пута. Што можемо извести закључак да је циљ био заправо воз, а не мост.
За овај монструозан злочин, ни након 24. године, још увек нико није одговарао.
Убијали су нас онда, као што нас убијају и сада. Онда су нас убијали бомбама, данас нас убијају економски, правно, социјално, здравствено, културно, духовно и морално.
Они који су деведесетих били на власти, који су због лоше вођене политике, довели до тога да Србија буде бомбардована и који су гурнули земљу у изолацију, а међу и њима садашњи председник Србије, Александар Вучић, који се досетио да годинама касније хипокритски доводи злочинце, агресоре и мрзитеље српског народа, су и даље на власти.
Подесетићемо вас да је прво довео на свој митинг 2017. Герхарда Шредера ,канцлелара НАТО пакта, затим изабрао за саветника Тонија Блера, и на крају поклонио Клитнтоновима 2. милиона евра за кампању, да би га лично Бил Клитнон тапшао по рамену и тиме погазио по гробовима свих несрећно погинулих и то не само погинулих овде, у возу, у Грделици, већ широм Србије, а у омаловажио њиховим потомцима, док је тим срамним чиновима истовремено аболирао злочине НАТО агресора.
Његови нови пријатељи, које је стекао у међувремену, који су нам прво демократију донели бомбама, који су нам анексирали нашу јужну покрајину Косово и Метохију, данас нам намећу разне нове споразуме, разне нове предлоге.
Тако су нам прво су наметнули Бриселски споразум, по којем су повучене све институције Србије са подручја Косова и Метохије, постигнути договори у обалсти енергетике и телекомуникација, интегрисани Срби у тзв. косовско правосуђе и полицију, и створени сви атрибути за стварање државе, а данас нам намећу и некакав ултиматум или како га они зову Француско-немачки план, по којем се од Србије захтева, да дозволи самопроглашеној држави Косово чланство у међународним организацијама, као што су Уједињене Нације, а на шта је све Александар Вучић и пристао.
Укратко, не постоји национално освешћено српско биће, а да га не заболи велико страдалништво свог народа. Као што се данас сећамо жртава из Грделице, чувајмо сећање и на све остале наше жртве. Учимо из прошлости, учимо из наших грешака и пораза, стецимо из истих мудрост и разум, како би се научили да побеђујемо и да у будућности сачувамо наше породице, наш народ и нашу државу.
Народна странка Лесковац