Најављени локални избори за недељу 23. 4. 2023. године на територији Косова и Метохије у старту су још један пораз нашег народа на Косову и Метохији.

Нису се још ни одржали, а већ се зна и ко побеђује, али и цео исход изборног процеса. Зна се и ко губи, а и ко ће после свега имати још тежу позицију него што је сада. Избори, који би требалo да представљају могућност избора за Србе, су у ствари само још једна осуда и још једно понижење, унапред испланиран и припремљен ћорсокак.

Агенда западних политичара је јасна од самог почетка, а то је стварање независне државе Косова. Међутим, оно што Србе посебно брине је сазнање да ни представници власти у Београду немају план нити идеју, која би могла да преокрене ситуацију у корист Срба на Косову и Метохији.

Синоћно обраћање председника Србије на националним фреквенцијама поводом ових избора је још један доказ, да је он од почетка знао шта ради и да је био персонификација агенде прозападних сила, у коју је по задатку морао да унесе и помирљиве тонове српских интереса. Иако се српски интереси на Косову и Метохији огледају у сасвим другачијим циљевима, него што су уговорени Бриселским споразумом, потпуно је јасно да тренутно до тога не може доћи.

Повлачио је овај „шаховски пацер“ потез за потезом, којима је све време осигуравао имплементацију веома штетног Бриселског споразума. Прво је стигматизовао све интересе Срба на Косову и Метохији у једну политичку фразу, која ништа не значи а то је Заједница српских општина. Потом је наставио да инсистира на томе и слуђује још више српски народ, који можда и не разуме шта се све губи на тај начин. Наставио је да изиграва некаквог преговарача у име Срба, али не и за интересе Срба. Од када је силовито кренуо да брани права Републике Србије и права Срба на Косову и Метохији, још тамо 2013 године, права Срба су бивала све мања. Увео је административне прелазе, увео је косовска документа, пристао да прелепљује чак и грб Србије над којим се и сам заклео, поклонио ЕПС-ова постројења, предао Газиводе, наговорио српску полицију да се преда и разоружа, да напусте све институције, предао им школе, домове здравља и на све то наставио да глуми глупог Августа. Свео је целокупну дипломатску, политичку и историјску борбу, на борбу о некаквој „Асоцијацији четири српске општине са већинским српским становништвом у ФОРМИРАЊУ“, јер тобоже то је договорено. А што је договорено то се ваљда не може и не сме мењати. Договарање за њега не подразумева и преговарање, него само послушност, која се од њега и очекује, а коју он лично и гарантује.

Срби су осуђени да се после избора, и проглашења изборних резулата још једном поклоне албанским властима, која не хаје ни за демократичност изборног процеса нити за легитимитет будуће новоформиране власти у тим српским срединама. Прилике у којима се одигравају ови избори су пажљиво осмишљене, управо да би довеле до тога да Срби ни не желе да учествују на њима, да је илузија, не само учествовати на изборима, него чак и живети на Косову и Метохији.

Потврда те илузије нам је стигла и од самог председника Републике Србије, који је устаљеном техником замајавања и кмечања, уместо о смерницама и конкретним потезима Владе РС, постављао питања и ишчуђавао се на прилике и ситуацију, коју је баш он сам успостављао све ове године са својим западним партнерима. Ишчуђавао се, ето, како су Срби хапшени, као да су само хапшени а не и убијани. Ишчуђавао се и како су били неки пуцњи на Србе, као да је то нека петарда бачена... Ишчуђавао се и на неку децу, као да причамо о свађи деце у вртићу...

Овом приликом позивамо још једном све људе да подрже петицију за одбијање Шолц-Макроновог плана, која је у току, и да ако већ немамо патриотску Владу, нити институције, које се боре за своје суграђане у јужној српској покрајини, да бар пошаљемо слику њиховим менторима да се Србија не мири са том политиком.

Покрајински одбор Народне странке Косово и Метохија