Председник Одбора за заштиту животне средине Народне странке, др Александар Анђелковић рекао је да Србија спада у земље сиромашне водом и да је та количина недовољна за будућност
„Највећа наша аутохтона река је Колубара, остале веће реке које протичу територијом наше земље су транзитне реке, које извиру на територији других држава или се уливају ван територије наше државе“, изјавио је Анђелковић у емисији „Ми данас“ на телевизији К1,
Том приликом истакао је да највећи значај у водоснабдевању имају подземне вода о којима наше друштво не брине у довољној мери.
„Плнирани пројекти у Београду су потпуно пародаксални, са те стране имамо планирање градње насеља од 35 000 становника, што је више од Вршца на Макишком водоизворишту, без изградње адекварне комуналне инфраструктуре. Такође, погледајте шта се дешава на Савском насипу (где су концентрисани ренибунари) где се налазе септичке јаме од викендица и сојеница у непосредној близини ренибунара.“
Анђелковић је истакао и то да су сви градски потоци претворени у отворене канализационе колекторе, да се воде непрерађене упуштају директно у Саву и Дунав и да то изазива низ проблема са аспекта очувања квалитета вода.
„Имамо више од три колектора који канализациону воду испуштају на десној обали Саве, непосредно изнад водозахвата за фабрике воде Макиш 1 и Макиш 2, што је потпуно недопустиво“.
Анђелковић је напоменуо да у Србији има око 47 погона за прераду отпадних вода, а да свега половина њих данас функционише.
„Шабачки и суботички погон су једни од најсавременијих и примери добре праксе, али нажалост недостаје много оваквих да би Србија могла да затвори преговарачко поглавље 27 и обезбеди подизање хигијенског стандарда наших водотокова. Процене су да треба уложити око 5,5 милијарди евра у ову област“, рекао је Анђелковић.
Поводом проблема који настају као последице неадекватног управњања канализационим водама, да се из тог разлога често грађани жале на несносан смрад у граду, Анђелковић је изнео неколико детаља који би могли побољшати ту слику.
„Апелујемо на смањење употребе препарата у кућној хемији који могу имати штетне последице по животну средину. Зато је неопходан модел кућних пречистача санитарних вода за домаћинства са септичким јамама. У програму Народне странке се налази пример субвенционисања од стране државе за овакве пројекте“.
Анђелковић се осврнуо и на проблем Чукаричког рукавца и Дунавског рукавца на Ади Хуји који се може решити и „измештањем ушћа Топчидерске реке и Мирјевског потока из рукаваца, тако што би се они скренули на отворени ток Саве и Дунава и тиме онемогућило перманентно уношење загађења у непроточне рукавце“.