Председник Одбора Народне странке за заштиту животне средине др Александар Анђелковић изјавио је да су се поплаве које су погодиле Тутин и Нови Пазар догодиле због тога што држава мало улаже у превенцију, као и то да постоје активне и пасивне мере заштите од поплава.
„У активне мере спадају пошумљавање, биотехнички радови у самом сливном подручју, одржавање квалитета шума, као и изградња брана које могу да се користе тако да у периоду када немамо довољно воде имамо акумулирану воду, када имамо најаву да ће бити обилних падавина можемо да оборимо ниво у акумулацији и прихватимо тај поплавни талас и да га онда испуштамо низводно од самог преградног профила те бране контролисано. Пасивне мере су регулације река“, рекао је Анђелковић.
Он се осврнуо и на поплаве из 2014. рекавши да „не верује да смо нешто предузели из поука које смо извукли“.
„Код нас су се средином прошлог века радиле регулације које и данас важе. Да ли треба да се ради њихова ревизија је већ питање за надлежне“.
Говорећи о депонијама смећа које се налазе у рекама Анђелковић је рекао да кривицу делом сносе и грађани.
"Ту је проблем што те преступнике нико не кажњива. То је опет негде надлежност државе, локаних самоуправа да просто неко и добије казну за то што то ради несавесно. Такође, морамо да делујемо превентивно, да се објасни грађанима до чега то може да доведе“.
„Имамо загађења у водотековима. Наши највећи градови на Дунаву и Сави немају погоне за прераду отпадних вода. Друго погледајте шта се дешава са нашим насипима на великим рекама на Сави, погледајте савски насип. Погледајте шта се дешава на самом савском насипу ту се прекопава и провлачи инфраструктура ко како хоће. Дакле то су сложене грађевине које захтевају озбиљан приступ приликом изградње, приликом сваке интервенције на њима“, истакао је Анђелковић.
Анђелковић, који је доктор биотехничких наука, напоменуо је да огроман проблем представља и неконтролисана сеча шума.
„Неопходно је да се врши пошумљавање и обнављање шума уз речне сливове. Ми и имамо подручје које је пошумљено, али шума на том подручју није више квалитетна, тај склоп није довољан да заштити то земљиште од ерозије и имамо проблем прекомерне експлоатације шума, претеране сече отварања шумских путева који немају добру дренажну инфраструктуру, влака који су све чешћи и то је један од озбиљних проблема и мислим да је то један од проблема на који морамо да обратимо пажњу у будућности јер ако будемо имали добро пошумљене сливове нећемо имати проблем са бујицама и поплавама“, рекао је Анђелковић.
Поводом поплава у Тутину и објекта који је изграђен на реци, Анђелковић је објаснио какав би епилог морао бити.
„Покретање кривичног поступка против свих одговорних који су својим чињењем или нечињењем угрозили безбедност људи и имовине (водопривредна инспекција, грађевинска инспекција, сва јавна предузећа која су дала сагласност, директори и председник општине). Уклањање објекта, враћање корита реке у првобитно стање, надокнада штете свима који су штету претрпели, одузимање лиценци за рад на најмање 10 година свим учесницима. Ако се утврди да је са умишљајем и организовано онда и затворске казне“, закључио је Анђелковић.