На примеру Здравка Поноша се најбоље види да је ово аутократски, разуларени режим, који воли да застрашује и то му је модус операнди.

Ово што је Понош доживео у претходних неколико дана од стране таблоида и са скупштинске говорнице је више него страшно и скандалозно. То је уједно и порука не само Поношу већ свима онима који размишљају да ли да се прихвате председничке кандидатуре. То је показна вежба сваком оном чије име би могло да буде поменуто као име потенцијалног председничког кандидата. Ово што смо могли да видимо јако личи на Немачку тридесетих година, ово је чист фашизам. Мени је тешко да ово кажем, али ја морам то да назовем правим именом. Хајка и хушкање заиста личе на оно што је радио Хитлеров режим – оцењује у разговору за Данас Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке, нападе које Здравко Понош, такође, потпредседник те странке добио у јавности када се његово име појавило у јавности у смислу потенцијалног кандидата за председничке изборе.

Да ли је Здравко Понош за вас добар кандидат, као и да ли је у стању да издржи ту негативну кампању власти?

– Понош је човек на кога се све ово обрушило управо због људских и професионалних квалитета. Не би они навалили овако брутално и вулгарно на неког коме недостају квалитети. То је био главни окидач да страначке СНС хаубице опале по њему, породици, професионалном и личном профилу. Много је тешко то издржати, поготово што је он рекао да је једини услов да он прихвати ту трку то да се одреди неколико имена која би била онда проверена у јавности путем сондажа. Нити се он у то гурао нити је њега неко кандидовао за то место. Чим СНС машинерија осети да би неко честит могао да уђе у игру, одмах крену у напад да би тако свакога обесхрабрили. Тешко је ово подносити. Сигурна сам да Понош има високу толеранцију на овакве фрустрације, али стварно морате да имате срце од камена и челика, да не будете човек већ компјутер и да укључите „игнор“.

Како напредују разговори о заједничком наступу на изборима између Народне странке и Странке слободе и правде?

– Разговори иду неким својим током, покушавамо да изнађемо најбоље кандидате које бисмо на одређена места кандидовали. Ипак, и да смо се јуче договорили о свим кандидатима, та имена требало би закључати у сеф и тек након расписивања избора изаћи са њима. Немате начин да се одбраните од те кампање, стално сте у конопцима, стално вас неко нокаутира. Немате могућност да шира јавност то чује. Телевизија Пинк никада не објављује деманти, ТВ Хепи такође, а, остале телевизије, срам их било, слично се понашају. Мало им је можда непријатно да буду толико вулгарни, али су ужасно удворички властима. О таблоидима нећу ни да говорим. Шира јавност није у прилици да саслуша одговоре оних који су под ударом лажи, односно од сваког оног ко има људску и политичку тежину.

Како коментаришете наводе да је битка за председничке изборе унапред изгубљена и да се она води само због побољшања позиција на изборима у Београду? Такође, како видите тенденције и аргументе који иду у прилог стварању неколико колона на тим изборима, оних националистичкијих и десно оријентисаних наспрам левих?

– Не треба да улазимо у идеолошке разлике. Па нисмо ми у НС такви националисти нити су ови из ССП такви левичари да не бисмо могли да идемо заједно. Сваки ко одлучи да се инсистира на идеолошким разликама, да ли свесно или због политичког дилентатизма, или неке сујете, практично је потписао победу напредњачке победе на свим нивоима. Опозициони гласачи желе референдумску атмосферу против ове власти. Они хоће да суштинску опозицију виде заједно. Народна странка је изричито против више колона.

Нисам мислила на ССП већ зелено-леву колону, која не пристаје да на изборима наступа са онима који имају терет прошлости учешћа и доприноса политици претходног режима, унутар којег постоје озбиљне грешке и злоупотребе моћи.

– И то је мени мало смешно. Толико чистунство то је начин да не направе ништа и да лају иза плота, из одборничких клупа.

Због чега се испоставља као потенцијални кандидат за председника Здравко Понош а не Вук Јеремић?

– Верујте, уопште се није размишљало о Поношу. Не знам одакле је то његово име испливало. Понош је био шеф Београдског одбора НС, нарушавао је кредибилитет власти СНС. Дискредитацијом њега као професионалца и човека се уствари не дискредитује кандидат за председника већ београдска листа. Тиме СНС покушава да појача позицију на град која је прилично уздрмана.

 

Интервју приредила Снежана Чонградин