Несташица угља и покушај да се енергетска стабилност одржава интервентним увозом струје доказују да су владавина страхом и инсистирање на подаништву и сумњивом квалитету руководних кадрова довели до колапса саме Електропривреде Србије.

Хаварије које су упознале јавност са стањем последица су лошег планирања и управљања.

Смењени су неки директори, као и в.д. директор ЕПС-а, што суштински није донело промену.

Решење није на помолу, јер она која се нуде у овом случају не могу бити брза и ефикасна.

Систем је пољуљан и биће потребни месеци, а можда и година да се ситуација стабилизује.

Готово већ 30 дана није именован нови директор, а наш највећи површински рудник Колубара стоји заглављен у блату немара.

Рудари дају све од себе да поправе непоправљиво и ту долазимо до суштине проблема.

Угља нема, што потврђује да нису испоручене ни уговорене количине запосленима, а касни се и са испоруком привреди.

Решење би требало тражити у озбиљној консолидацији која би подразумевала приоритетну откривку.

Потпуно је јасна озбиљност тренутка и сложеност ситуације што говори да је онај ко је угрозио енергетску стабилност државе угрозио и јавни интерес и радна места.

Надамо се да ће грађани ово казнити на изборима 3. априла и да никада више неће дозволити да некомпетентни људи буду носиоци послова у ЕПС-у и било где у Србији уопште.

 

Одбор Народне странке за енергетику, индустрију и технолошки развој