После само две недеље јавне расправе, Влада је усвојила Закон о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије.

Нови предлог закона предвиђа да 23 јавна предузећа промене правну форму у АД или ДОО.

Јавност је са разлогом узнемирена могућношћу да та предузећа буду продата јер се ради о најзначајнијим државним системима и ретким преосталим природним богатствима.

Први потез после претварања ЕПС-а у АД је био покушај да се из њега издвоје 11 хидроенергетских објеката који је срећом пропао.

Зато доношење овог закона изазива оправдану бојазан да се ради о скривеној приватизацији или распарчавању пре коначне продаје тих предузећа.

То би била опасност за укупну безбедност и економску сувереност Србије.

Углавном се ради о тржишним или чак природним монополима. Од државних монопола опаснији су само приватни, поготово страни монополи.

Ово није партијско него егзистенцијало државно питање, које се тиче свих грађана.

ЈП по закону нису могла бити приватизована јер су обављала делатност од јавног интереса, док променом правне форме, АД или ДОО то могу.

Влада тврди да је сврха закона њихово ефикасније управљање и да неће бити њихове продаје јер ће држава остати 100 одсто власник акција.

Ако је то тако, поставља се питање, шта их је раније спречавало да са истим послодавцем и власничком структуром послују ефикасно и шта је гаранција да ће сада бити другачије?

Менаџмент ће и даље постављати влада а вд стања могу трајати дупло дуже.

Како веровати у добре намере и стручне критеријуме оних људи, који су два највећа система Србије поверавали Сими из Гроцке (Железнице) и Мићи из Обреновца (ЕПС) или "професионалном менаџменту" из Словачке у управљању Железаром Смедерево, који је оставио додатне милионске губитке?

Ако има минимум државничке одговорности посланика, они ће овај закон ОДБАЦИТИ без обзира на партијску припадност.

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије