Економска политика Србије се бар једну деценију може означити као казино економија, али са резоном казино клијента-зависника а не власника казина. Таквој политици је очигледно дошао крај, јер зависник више нема од кога да позајмљује новац. Да би уопште наставио ту коцкарску игру јер другу идеју да се "вади" нема, новац може позајмити само од зеленаша или продајом ствари из куће. А највероватније и једно и друго.

Преведено на ниво државе, да би враћала главнице и камате на дуг који све више расте, она мора стварати вишак/суфицит а њега нема, напротив. Спољно трговински дефицит у 2022. години је износио 11,4 милијарди евра, планирани буџетски дефицит за 2023. годину износи најмање 2,2 милијарде евра, а ту је и енергетски дефицит ако се нешто битно не промени. Као казино зависник, да би враћала дуг мора се задуживати по високим стопама или ће да распродаје "по кући" а вероватно и једно и друго.

Зато се претварање ЕПС из ЈП у АД не сме посматрати као један изолован случај, мада је и тако довољно драматичан. Ствари треба посматрати интрегрално. У припреми је Закон о управљању привредним друштвима у власништву државе, где се предвиђа да ће сва јавна предузећа бити трансформирана у акционарска друштва, укључујући и комунална локална предузећа. То значи изгледну егзекуцију ЈП и припрему за делимичну или потпуну приватизацију због очигледне немогућности враћања јавног дуга.

ЈП обављају делатност од јавног интереса и по правилу су монополисти на тржишту. Једино горе од државних монопола су приватни монополи, а то ће се десити када дође до продаје ЈП. Уместо професионализације управљања стратешким државним системима, сирово партијско управљање СНС кадрова је довело до вишеструког смањивања њихове вредности. Зато прави власници тих система, а то је народ, по сваку цену треба да спречи ову штеточинску намеру. Иначе ће проћи као породице казино зависника, које немо посматрају како им се односе ствари из куће и на крају продаје и сама кућа.

 

Борислав Боровић,
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије