Посланик Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да је Србији неопходна много шира уставна реформа, која би обухватила цео политички систем, а да је сет предложених правосудних закона „тек пуко преписивање“ страних модела и стандарда непримерених Србији.

„Србија је већ 80 година партијска држава, а власт се разуме пре свега као партијски плен. Тако је било у време комунизма и тако је и данас, у периоду ’хибридне демократије’. Зато је неопходно размонтирати партијску државу која је успостављена још 1945. године“, рекао је Гајић на седници Скупштине Србије на којој се разматрају закони из области правосуђа.

Гајић је истакао да ће и ова реформа бити само један од пропалих покушаја и стварање привида нечега што не постоји и што неће настати, реформа у се прикрива моћ партијске државе на коју утицај нема друштво у којем делује, већ „такозвани страни релевантни чиниоци“.

„Они који бране уставну реформу тврде да ће суд бити независнији него раније, а да ће тужилаштво бити самосталније. Насупрот томе, ми из Народне странке тврдимо да суд може бити само независан, а тужилаштво мора бити независно и самосталније“, додао је Гајић.

Гајић је навео да Народна странка са жаљењем констатује да су релевантни европски чиниоци дали подршку првој уставној квази реформи.

„Да ће партијска држава и даље имати утицај у српском правосуђу, доказ је и да је то што је скупштина у последњих месец дана, иако за то више није надлежна, изабрала десетак председника неких од најважнијих судова у Србији“, рекао је Гајић.

Гајић је додао да је сасвим јасно да ће се „истакнути правници“ бирати искључиво по политичким критеријумима да би у правосудним телима заступали партијске ставове и интересе.

„Партијска држава утиче на правосуђе преко председника судова и старешина тужилаштава. Тако је увек било и тако ће бити и надаље. Нико се у јавној расправи о правосудним законима није питао како је могуће да независни судија има свог шефа“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да ће на свим кључним местима у правосуђу, како у суду, тако и у тужилаштву, и након усвајања сета правосудних закона остати исти људи, изабрани по претходним процедурама партијском вољом и у поступку у којем су готово увек сви били једини кандидати.

„Председница Врховног касационог суда је била једини кандидат, председници апелационих судова су били једини кандидати, баш као и председници Управног суда и Привредног апелационог суда“, рекао је Гајић.

„Главни тужитељка Србије Загорка Доловац увек је једини кандидат и са новим мандатом постаће тужилац најдужим стажом на тој функцији у целој Европи“, додао је Гајић.

Гајић је навео да Народна странка сматра да „у Србији нису проблем ни Устав ни закони“.

„Проблем су увек били људи и данас су људи. Проблем је доминантни културни модел у Србији који подразумева ауторитарни систем одлучивања, по могућству једну странку и једног вођу“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да је „владајући културни модел партијска власт која доминира над целокупном државом и друштвеним животом“.