Народна странка

Гајић: Народна странка је безусловно за промене

Гајић: Народна странка је безусловно за промене

Преузето са портала "Видовдан".

 

Ко је Владимир Гајић адвокат и одакле он у политици?

Заинтересованост за политику је резултат породичних прилика. Рођен сам у Марсеју, у Француској, у политичкој емиграцији свога оца који је 1951.године са три пријатеља емигрирао из комунистичке Југославије. Рођени деда, мајчин отац, је такође услед ратних неприлика из Другог светског рата као емигрант умро у Паризу. Одрастао сам, као и моја породица у Брозовој Југославији као дете грађана другог реда. Још као младић сам био активан. Донео сам, односно прокријумчарио из Грчке важне америчке документа из Хиландара у Београд, а које су хиландарски монаси обезбедили академику Веселину Ђуретићу за његово дело „Савезници и југословенска ратна драма“ у којој је први пут са научне стране осветљена улога четничког покрета у рату. Документа сам предао на руке Вуку Драшковићу, то је било чини ми се 1985, имао сам 20 година, то је била моја прва политичка акција у којој сам нешто ризиковао за своје идеје. СПО је био оно у шта сам веровао и тај СПО од 1990-1995.године је нешто на шта сам поносан.

Како је дошло до тога да приступите Народној странци? И зашто?

Вука Јеремића сам упознао у време кампање за председника 2017.године. Позван сам да будем у кампањи ту ако нешто буде било важно са правне стране. Био сам тада и члан РИК-а у који ме је пре тога делегирао ДЈБ. После избора, Вук ме је позвао да заједно оснујемо Народну странку. Програм и идеје Народне странке су веома сличне оном старом СПО. Тако да је било природно да будем у Народној странци.

Као новом лидеру Народне странке, шта ће бити ваши приоритети?

Приоритет број један је да омогућим опстанак Народне странке после изборног пораза 2023. године. Друго, да дам све од себе да дође до окупљања такозване деснице и десног центра, односно националних и патриотских странака. Надам се да је данас јасније више него икада раније да без патриотских странака нема победе над владајућим режимом.

Какав је став Народне странке по питању Косова и Метохије, увођења санкција Русији и уласку у НАТО?

Наш став је да су Косово и Метохија били, да јесу и да ћу заувек бити део Србије. Не постоји цена по којој би одустали од тог става. На страни Србије су правни аргументи с једне стране и савезништво са Русијом на том круцијалном питању са друге стране. Народна странка верује да је питање Косова и Метохије питање опстанка српске нације и државе.

Када су у питању санкције, Народна странка је против увођења санкција било којој држави на свету изузев ако се ради о одлуци Савета безбедности УН. Поготово смо против санкција Русији. Санкције су иначе инструмент рата, а Србија нема ниједан разлог да буде у рату са било ким, а поготово не са Русијом. Русија на Балкану штити наше виталне интересе, и то не само на Косову и Метохији. Када је у питању улазак Србије у НАТО, Народна странка нема дилеме, ми смо против.

Који су узроци пропасти деснице на изборима и како и на којим темељима окупити разбијене остатке политичких организација и група?

Узроци пропасти деснице су вишеслојни. Пре свега, режим води педантно рачуна већ 12 година да десница остане дезинтегрисана и у томе је режим, морам признати, веома успешан. Десница нема медије, нема финансије и што је најважније нема карактер. Ми се налазимо између чекића и наковња. Режим гаји и бустује такозвану прозападну опозицију као свог главног противника, јер тај противник не може никада да их победи. Десница има потенцијал да преузима гласаче режима и зато је режим третира као потенцијалну опасност. Доста је то једноставно.

Како коментаришете прелазак дела опозиције у крило СНС-а, са друге стране прилазак других из десне политичке сцене грађанској коалицији око Ђиласа? Који су интереси политичког дуопола Вучић–Ђилас?

Потребе дуопола су идентичне. Обе стране (Вучић и Ђилас) имају интерес да на политичкој сцени остану сами. Ти савези су неискрени, ситуациони и немају будућност. Нема карактера на десници, то је проблем.

Да ли и Народна странка планира да се придружи једном од ова два табора?

Народна странка не намерава да се придружи ниједном од тих табора, с тим да треба имати у виду да смо ми безусловно против ове власти али нисмо против Србије. Ја не поистовећујем државне интересе са интересима Српске напредне странке.

Да ли сматрате да је Народна странка саботирана на овим изборима и од блока власти и од блока грађанске опозиције?

Народној странци су клипове у точкове подметали пробриселска опозиција и њени медији. Три пута су нам за четири године цепали странку. Данас се у парламенту налази више од 20 посланика који су били чланови Народне странке, многи од њих оснивачи странке. Не трпе нас јер имамо идеологију до које држимо, уверења, програм. Ми немамо неограничени коалициони капацитет јер то могу имати само оне странке које немају искрена уверења.

Да ли на предстојећим београдским изборима наступате самостално или у коалицији, и са ким?

На локалне изборе ћемо сигурно изаћи. Јуче смо с тим у вези донели одлуку на седници Председништва Народне странке. Радимо много на томе да направимо што шири коалициони савез. За сада имамо договор са Доста је било, чекамо на Двери у Београду, по Србији имамо договоре са Новом Србијом Веље Илића, са ПОКС-ом, разговарамо са грађанским покретима и удружењима како у Београду тако и по Србији, у Ваљеву идемо са Равногорцима и монархистима, надамо се да ће се све то заокружити. Ми нудимо промену, у то нема сумње.

Какве активности су по питању окупљање десне опозиционе сцене у моменту кад она делује разбијено и у дефанзиви? Како видите идеју „трећег пута“ ако је он могућ уопште у овом моменту?

Народна странка је „трећи пут“ или како ми то зовемо „српски пут“. Има много гласача у Србији, најмање 20 одсто који су по политичком опредељењу либерални националисти. Дакле, и демократија и нација. Народна странка је понудила јавности документ „Проглас о српском питању у 21. веку“. Он почиње првом реченицом из „Начертанија“ Илије Гарашанина. То је такозвано српско становиште у вези са демократијом, владавином права, државном и националном политиком, културном и просветном политиком, демографијом и екологијом под главним геслом да је српски народ један и недељив, а да је Србија његова матица.