Народна странка

Митов: Бирам да останем!

Митов: Бирам да останем!

Пре 28 година Слободан Милошевић је изјавио да му је универзитет битан као и свака сеоска задруга. Данас, као и у много чему другом, Александар Вучић је надградио свог некадашњег партнера, не само да му универзитет није битан него су му сви млади небитни.

Често помислим да му је циљ да сви одемо, да у земљи остану „његови“. Међутим, не улазим у заблуду да су ти „његови“ само крезуба сиротиња како то многи представљају. Зашто они мисле да на пример академска честитост једног професора факултета није на продају, па сад да ли се продаје за 100 евра или за шест плаћених функција зависи од преференција носиоца исте.

Када нас такви уче, мислим да од ове генерације младих и не би требало да очекујемо ни приближно оно што су моји вршњаци радили од 9. марта 1991. године до 5. октобра 2000. године. Међутим, постоје професори и млади који су показали да постоје и они други. Више стотина професора и студената изашло је протесте зато што „БИРАЈУ ДА ОСТАНУ“.

Ипак се нисмо сви продали, постоје и даље и професори и студенти који су спремни да изађу на улицу, да не би отишли на аеродром.

Није решење у томе да сви одемо да учимо баш оно што господин жели, решење је да се боримо. Да кажемо „НО ПАСАРАН“ – неће проћи рушење у Савамали, милионска расвета, сукоб са целим регионом, пребијање политичких противника, буразерска(ова) економија...

А чак и да се то није десило да већ девет месеци не излазимо на улицу и да сам последњи Мохиканац који стоји насупрот овога у чему живимо, и даље бих знао да сам у праву.

Вођен мислима Џона Стјуарта Мила „да се једно мњење кад је оно истинито, може угушити једанпут, двапут и више пута, али да ће га у току века обично један или други опет пронаћи, док му ускрс не падне” знам да ћемо кад тад победити.

Знам да ћемо једног дана живети у модерној и слободној Србији, у Србији у којој ће свако моћи да буде оно што јесте, где ће предузетници слободно стварати, да нећемо живети у ратно подељеном друштву, имаћемо земљу у коју се неће долазити због раскошне расвете него да би се у њој живело нормално, а то се може дести само ако овај режим оде.

Да бисмо дошли до свега овога морамо се бавити политиком, не можемо ову борбу оставити нашим родитељима, бакама и декама. У политику морамо да уђемо ми млади, јер је политика већ дошла по нас.

Сваки нови млади човек у политици је корак ближе крају овог режима. Зато ћу и овом приликом, као и сваки пут када говорим о положају младих, позвати младе да се укључе у јавни живот, и активно решавања проблема, било да је реч о неком локалном или националном.

Није довољно бити на Фејсбуку и Твитеру, млади морају да уђу у реалну политику како би допринели да Србија постане боље место за живот.

Ја сам за тако нешто одабрао Народну странку и драго ми је када видим младе људе који су спремни да преузму одговорност и искрене поступке како би унапредили свој и живот других у заједници, без обзира да ли то раде као чланови моје или неке друге странке.

 

Петар Митов,

повереник Омладине Народне странке за Нови Београд