Преузето из листа "Данас".
Са Вуком Јеремићем налазимо се код Теразијске чесме. На том месту се девету недељу заредом окупљају чланови и симпатизери Народне странке, пола сата пре почетка протеста.
Јеремић долази са прве конференције Савеза за Србију, којом је председавао. Нема строгог "дрес кода" по којем је председник Народне странке познат из медија – на себи носи јакну и фармерке.
Док се креће од хотела Москва према платоу испред Филозофског факултета, Јеремић са сарадницима коментарише протест одржан у Новом Саду, вече пре београдског. "Кад су се и Новосађани покренули, онда стварно више нема стајања", шали се неко, остали прихватају уз осмех.
Код Народног позоришта Јеремића зауставља жена. Каже да је Београђанка која живи и ради у Њујорку, да је изашла да подржи протест кад је већ овде и пита га да се фотографишу. У једном тренутку, Јеремић и сарадници окрећу се ка једном човеку који пролази кроз масу, јер је свима заличио на глумца Микија Манојловића. "Ма, откуд Мики овде, нема шансе", коментарише један. Остали се уверавају да то није он.
Упитан да ли је, док је обављао функцију председника Генералне скупштине УН, могао да замисли да ће се вратити у Србију и шетати на протестима, Јеремић одговара да му није било незамисливо да се једном врати у јавни политички живот наше земље, али признаје да није очекивао да ће морати да ради исто оно што је радио 1996. године и 1997. године.
Признаје да је, када су протести да се одржавају, био помало скептичан, али да га је то осећање прошло након окупљања у Крушевцу, када је на улице изашло 1.000 људи. Јеремић истиче да му је тада било јасно да ће "овај пут бити другачије".
"Сећам се, после првог протеста у Београду, на коме се окупило 10.000 људи, нису сви били убеђени да би требало организовати и следеће окупљање. Били су прилично уздржани. Говорили су да је можда боље да се сачека 16. јануар, то јест годишњица убиства Оливера Ивановића. Тада сам им рекао: 'Људи, ви не разумете, ово је кренуло и више нема стајања. Протести су постали нешто са чим не сме да се игра. Људи ће наставити да долазе'", каже Јеремић.
Почиње шетња. Чланови и симпатизери Народне странке тискају се око председника. Склањају се само онда када га неко из масе заустави и замоли за фотографију. И сам Јеремић прави "селфије" са сарадницима и снима "лајв" видео. Бивши шеф дипломатије чак и "цупка" уз ритам "Има нас гомила" од Гоблина, која "пржи" са "шеталице".
"Знате да ће Народна странка бити прва партија у нашој земљи која ће свој одбор имати у иностранству, и то на тлу Америке, у Чикагу", каже Јеремић новинару „Данаса“ и опет застаје, јер га је неко замолио да се с њим слика.
Пролазимо поред РТС-а, у коме су скоро сва светла погашена.
"Не знам, можда је и њих срамота па су зато погасили светла", претпоставља Јеремић.
Растајемо се код зграде у коју је смештен "најстарији лист на Балкану". Јеремић одлази кући, ваља спаковати кофер за Њујорк.
Милош Д. Миљковић, новинар листа "Данас"