Преузето са портала "Глас Шумадије".
Драган Марковић Палма је осумњичен за педофилију и подвођење; Чеда Јовановић тврди да су руски агенти хтели да му дрогирају кћерку; одбори Српске напредне странке, као ’48., траже смену Небојше Стефановића… Као да се цела Србија претворила у Пинкову Задругу.
Разговор са председником Народне странке Вуком Јеремићем почињемо питањем – може ли у таквој атмосфери да се организује политички живот?
Ми не живимо у нормалним приликама. Народна странка политику и јавни живот види другачије. Данас, на жалост, што је нешто бизарније, заузима више простора. Наступ председника на ТВ Прва био је јако забрињавајући. Показао је лице које, имајући у виду колико је моћан, не може човека да остави мирним. Био је то један душевни вихор који не може да не забрине човека.
Председник више пута за председнике држава у региону, са којима се сусреће, каже да су „стручњаци“. Да ли је то уобичајено у дипломатском речнику?
Начин јавне комуникације који је заживео у Србији последњих година, непримерен је за озбиљан наступ у међународним односима. То, с друге стране, изазива пажњу, па чак и наклоност једног броја људи. Али, ако желите да копирате Доналда Трампа, морате да водите рачуна о томе где сте, која вам је мера, колико велику земљу представљате, са каквим проблемима се та земља суочава… Једна Америка може да приушти себи да председник говори на начин на који је говорио Трамп. Нисам сигуран да је Србија у таквој ситуацији.
Како коментаришете сукобе у Српској напредној странци, односно писма којима локални одбори траже смену и искључење из странке министра одбране Небојше Стефановић?
Чуо сам да се говори о двојици министара, поред Стефановића и о Лончару. Подсећа све то на стаљинистичке чистке. На такав начин су се изјашњавали органи Комунистичке партије Совјетског савеза двадесетих и тридесетих година прошлог века, када је Стаљин „чистио“ партију. Исто су се изјашњавале локалне ћелије, а централни органи спроводили одлуке. У Српској напредној странци, која има фараонистичко уређење и реч председника је све, нема демократије. Биће онако како одлучи председник странке, а ово је једна представа чији је мотив да се јавности представи да се одлуке доносе другачије
Последњих месеци обилазите Србију. Утисак је да свако мисли да је у његовој средини најгоре. Каква су Ваша искуства, шта Вам људи говоре?
Сваког дана сам у другом делу Србије јер Народна странка много полаже на креирање организације на терену. Не само у великим градовима, већ у свим местима у Србији. Грађани су отворенији него раније, огорченији су него раније. На власти је скоро десет година једна странка и тешко је да за недаће више може да се окриви нека претходна власт. Не покушавам да браним претходну власт, јер да није грешила не би ни дошло до промене 2012. године. Али, скоро деценију на власти је једна структура, која има потпуну моћ која је сконцентрисана у рукама једног човека. А људи не живе боље. И постаје све јасније у ком правцу би требало да погледају када крену да траже кривца.
Какав је одзив грађана на Нродну канцеларију коју сте отворили? Са каквим проблемима вам се јављају? Можете ли им помоћи?
Народна странка има много адвоката у својим редовима, а адвокати су једна слободна професија. Не зависе као неке друге професије од односа са државном управом. И почели су да пружају бесплатне правне услуге. Многи људи не могу себи да приуште адвоката, да плате знање како да се поставе према проблему из обичног живота који имају. Адвокати Народне странке пружају бесплатну правну помоћ грађанима. Немамо извршну власт да бисмо могли да помогнемо као неко ко је има, али сваку врсту знања које имамо, спремни смо да поделимо са грађанима. Адвокати пружају бесплатну правну помоћ грађанима, а ја помажем бриљантним младим студентима да упишу постдипломске студије у иностранству на најбољим светским школама, пошто знам како се то ради. Наравно, увек уз договор да се, када заврше велике школе у иностранству, врате у Србију. Као што сам и ја одлучио да се вратим.
У Крагујевцу сте као новог члана представили епидемиолога Предрага Делића, пре тога вам се придружио прослављени ватерполиста Данило Икодиновић. Политичке партије у Србији нису, међутим, на добром гласу. Могу ли овакви појединичани случајеви да охрабре грађане да активније учествују у политичком животу?
Надам се да хоће. Дача Икодиновић је познат у Србији. Доктор Делић у Крагујевцу представља не само симбол професионализма, већ и части и честитости, угледа на сваки могући начин. Много времена сам провео разговарајући са тим људима и они су одлучили да нам приступе, након што су, како су сами рекли, измерили и видели где улазе. Народна странка привлачи људе који не улазе у странку да би се остварили, јер су већ остварени. Мислим да данас у Србији, осим Народне странке, нема политичке организације која има толики број остварених људи у првом плану: људи који су своје име и репутацију стекли пре ступања у политику. Као доктор Делић који је последњих годину дана био на бранику борбе против корона вируса, као што је Дача Икодиновић велики ватерполиста, Здравко Понош вероватно најобразованији српски официр у 20. веку и бивши начелник Генералштаба, Синиша Ковачевић, адвокати попут Боривоја Боровића и Владимира Гајића, Санда Рашковић Ивић, Мирослав Алескић, Бора Новаковић…
Двадесетак људи које данас у Србији можете да препознате, а да вам прва асоцијација не буде да су у Народној странци. И мислим да то нешто говори о квалитету идеје и организације. Наша је жеља и нада да ће нас водити и политиком се бавити најбољи а не најгори
Бошко Обрадовић, лидер Двери, је гостујући на телевизији Н1 рекао да кандидат који може да победи Вучића мора да буде декларисани патриота, без мрље у својој прошлости, а најбоље нестраначка личност. Слажете ли се са овом оценом и шта значи „декларисани патриота“?
Слажем се да би консенсус могао да буде постигнут и да би најбољи резултат могао да постигне неко ко има особине које је господин Обрадовић навео. Ипак већина у Србији има чврст став када је реч о националним питањима, било да су у питању симпатизери власти или опозиције. Тешко је рушити диктатуру у Србији са чисто грађанске платформе. Пре свега због демографске композиције и чињенице да већина људи у Србији о националним питањима има став који се може подвести под грађанистички.
Диктатура пада тек пошто јој елементи дубоке државе окрену леђа. Елементи дубоке државе теже ће окренути леђа некоме ко је дистанциран од националних питања, него некоме коме то не би било страно. Имамо искуство петог октобра и Војислав Коштунице.
Да ли је могуће да опозиција, ипак, подржи једног кандидата за председника или градоначелника Београда?
Ту могућност не бих искључио. Овог тренутка то није извесно, али не треба искључити такву могућност.
Шта се дешава са преговорима власти и опозиције у вези са изборним условима?
Нисмо још увек дошли до преговора између власти и опозиције. Постоји дијалог, коме је посредник Европска унија. Народна странка је била учесник у дијалогу, представили смо како видимо тај процес, а тек у наредној фази би требало да дође до састанка између власти и опозиције. Још увек нисмо имали директног контакта са властима, нећемо ни имати до почетка тог стадијума дијалога када дође време да седнемо за исти сто. Никакав документ нисмо послали ни Ивици Дачићу, нити било коме из власти, јер их сматрамо заинтересованом страном.
Део опозиције, у коме је и Народна странка, пред европарламентарцима је изнео захтев за доделу слободне националне фреквенције телевизији „која ће поштено радити свој посао, објективно и правовремено информисати грађане“. Зар није било једноставније да сте тражили да власт поштује закон, који обавезује, како јавни сервис, тако и приватне телевизије?
Једна од законитости у међународном преговарању да је једно када разговарате, а друго када је неки текст на столу. Због тога је Народна странка, заједно са партнерима, представила европским преговарачима представила идеју да се преговара о тексту и нацрт текста који би био полазна тачка за преговоре власти и опозиције. И то што спомињете је један од елемената тог текста, који није доспео у јавност. И мислим да је у овој фази, када желимо да дође до преговора који бисмо о документу јавно водили, то јако важно.
Има ли реакција из Европе, макар приватних на стање у Србији? Јавно подршка опозицији изостаје, да ли због стабилности региона или трећих интетеса, али да ли се иза кулиса коментарише стање у Србији и да ли се види незадовољство народа који није за Вучића?
Нема дилеме да се у Европи јако добро зна шта се дешава у Србији. Нема више нико дилеме када је природа ове власти у питању. Они сви знају да смо ми диктатура централноазијског типа. Добро познају диктатора, знају шта су му слабе тачке. Знају на шта је спреман, колико је економских и политичких уступака спреман да направи. Он је за њих позната величина. И такав им тренутно одговара.
Европа је данас оптерећена сопственим проблемима, који потичу из пандемије, економског пада… Балкан није приоритет за Европу. О интеграцији Западног Балкана не можемо да говоримо у блиском времену. То није у интересу нама који овде живимо, јер ми живимо са последицама такве диктатуре. Али, све док ми не створимо критичну масу незадовољства, на организован начин, таквом стању, оваква врста гледања Европе тешко ће се променити. Када ми будемо пружили отпор, организовани, смислени, са вишим степеном изгледа на успех него што то овог тренутка може да делује, промениће се и став европских чинилаца.
Ви сте и бивши министар спољних послова Србије, како ће на свет утицати сукоби у појасу Газе?
Не очекујем да ће то имати стратешке консеквенце, јер тај сукоб није нов, већ данас ескалира као пре неколико година. И потребно је посматрати унутрашње прилике у Израелу, као и у оквиру палестинских територија. Добрим делом у томе лежи разлог за сукобе до којих је дошло. Не очекујем да би то могло да се прошири на шири сукоб на Блиском Истоку. Јер, нажалост, што је мој лични став, савезници Палестине и палестинског народа, имају неку другу врсту интереса у односу на оно што су традиционално имали деценијама.
Вашингтонским споразумом који је потписао председник Србије Александар Вучић предвиђено је измештање амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим у јулу ове године. Какве су Ваше прогнозе у светлу најновијих догађаја?
У контексту нашег имиџа на Блиском истоку, али и у свету Вашингтонским споразумом штета је направљена. Обавезивањем да амбасаду преместимо у Јерусалим директно је прекршена резолуција Савета безбедности Уједињених нација 478, која експлицитно позива све државе чланице УН да то не чине. Вучић је својим потписом прекршио резолуцију Савета безбедности Уједињених нација, чиме је битно унизио кредибилтет Србије да позива друге земље у свету да поштју Резолуцију 1244. Не можете унилатерално кршити резолуције Савета безбедности и друге позивати да се придржавају других резолуција.
Не мислим да ће доћи до пребацивања наше амбасаде у Јерусалим, мислим да то ни Израел не очекује, то не очекују ни Американци. Вашингтонски споразум је био јефтин трик у Трамповој предизборној кампањи, који је Србију коштао међународног угледа и израелског признања Косова. Никоме ту нарочито није стало до спровођења споразума. Израел је много прагматичнији по том питању, баш их брига да ли ћемо да пребацимо амбасаду у Јерусалим, они би да наставе да се баве пословима некретнина у Београду. Бајденовој администрацији није главни приоритет да испуни нешто што је било део Трампове кампање. Вучић велику већину својих обећања није испунио.
Не очекујем да ће доћи до реализације, али са овом влашћу је тешко предвиђати, јер не спроводи потезе који су рационални.
Интервју приредила главна и одговорна уредница "Гласа Шумадије" Јованка Маровић