Ауторски текст потпредседника Народне странке Стефана Јовановића објављен у листу "Политика".

 

Све од НАТО бомбардовања Србије, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, преко једностраног проглашења независности Косова, па све до потенцијалног пријема такозваног Косова у Савет Европе проткано је преседанима.

У протеклих неколико дана дипломатска активност око пријема „Косова“ у Савет Европе знатно је интензивирана. Приштина је 2022. године поднела захтев за чланство у овој међународној организацији. Током претходних годину и по дана, делегација Србије у овој међународној организацији успешно се одупирала пријему ове творевине у чланство. Без обзира на све политичке разлике међу члановима делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе, а која је по правилу увек сачињена од представника власти и опозиције, постојао је јединствен став када је реч о спречавању пријема Косова.

Иако су притисци у претходном периоду на међународном нивоу били јаки, Косово до сада није постало члан Савета Европе. Више пута у обраћању овој организацији истицао сам да би одлука да прихвати захтев Приштине пријем у Савет Европе представљала преседан и јасан раскид с дугогодишњом праксом, јер би поделе и раздоре ставила изнад основних вредности организације. У савет Европе од оснивања 1949. године све чланице примљене су једногласно.

У том смислу пријем Косова, а о чему ће се гласати у Парламентарној скупштини Савета Европе, изазваће поделе, што ће бити преседан у овој организацији. Савет Европе је више пута у претходном периоду заузео принципијелан став о потреби поштовања територијалног интегритета својих чланица, а пре свега Украјине. Од виталног је значаја да се та позиција задржи доследно и без изузезка. Такође, Косово не испуњава ни основне услове за пријем у чланство, јер је српска заједница на Косову и Метохији данас најугроженија етничка група на тлу Европе, западног од украјинског фронта.

Нова дипломатска офанзива неких западних држава за пријем Косова наглашава обавезу одлучног дипломатског одговора Србије и српске делегације. Србија мора да покрене обимну дипломатску кампању, циљајући на стварање подела унутар Парламентарне скупштине Савета Европе. Циљ је створити преседан – прво гласање уместо консензуса за пријем нове чланице. Ово захтева изузетну посвећеност свих чланова делегације, без обзира на политичку припадност, јер се ради о питању од националног значаја.

У случају да препорука за пријем Косова ипак добије већину (што се може очекивати) Србија би требала да пошаље јасну поруку неслагања, што би могло укључивати и привремено повлачење српске делегације и суспензију активности до даљњег. Осим тога, требало би размотрити повлачење амбасадорке Србије на консултације пре било каквих одлука о напуштању чланства у Савету Европе.

Напуштање Савета Европе од стране Србије била би одлука са далекосежним последицама, нарочито за грађане Србије и њихова лична, људска права, а с обзиром на улогу Европског суда за људска права у Стразбуру. Стога, ова тема захтева пажљиву расправу у Народној скупштини, с пуном свешћу о свим импликацијама које такав корак носи. Наравно, такву одлуку не треба искључивати, али треба имати у виду последице које таква одлука са собом носи.

 

Стефан Јовановић
потпредседник Народне странке
бивши представник Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе