Посланик Народне странке и председник Одбора Скупштине Србије за културу и информисање Синиша Ковачевић изјавио је данас да је буџет за културу, предвиђен републичким буџетом за 2023. годину, увредљив, јер се за културу издваја тек мало више од пола процента, односно 170. део од укупног буџета.

„То ми је израчунао мој пријатељ, који је професор на Економском факултету и има добар докторат, могуће је да он греши“, рекао је Ковачевић на седници одбора на којој су разматрани буџети Министарства културе и Министарства за информисање и телекомуникације.

„Мало је то новца. У одбрани дигнитета нечега што би требало да буде стуб носилац идентитета свих грађана једне државе – ово је увредљиво“, додао је Ковачевић.

Ковачевић је истакао да се у Србији 50.000 људи бави културом, а 3.000 слободних уметника је „буквално гладно“.

„Важно је да буде више новца за културу, јер ће онда бити више књига у градским библиотекама, фолклорних друштава, а мање физичког и вршњачког насиља, извађених слезина, поломљених вилица и измакнутих столица људима који би ту децу требало да уводе у живот“, рекао је Ковачевић.

Посланик и потпредседник Народне странке је додао да мале државе „не бране идентитет тенковима, него културом“.

„У малим државама је издвајање за културу веће него за војску, али ми живимо на Балкану, па морамо и те парадигме узимати у обзир“, рекао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да је у Црној Гори законом регулисано да се за културу издваја 2,5 одсто од укупног буџета, а по светским стандардима држава која издваја за културу колико и Србија сматра се државом која нема културну политику, него је култура „сведена на ниво инцидента“.

„Светски стандард је 3,2 одсто, немојте да вас лажу да је један одсто“, рекао је Коваечевић.

Ковачевић је додао да је добро да су враћене националне пензије, које је укинуо бивши министар културе Иван Тасовац, али да је учињена „огромна грешка јер нису дељене десет година, па је за то време умрло 250 корисника националних пензија“.

Поводом предлога буџета Министарства за информисање и телекомуникације, Ковачевић је навео да би „под хитно требало укинути стипендирање и финансирање јавних сервиса“.

„Њиховом финансирање би требало орочити и пронаћи неку врсту репресивног апарата и упозорити на време да од 2025. године тога више неће бити“, рекао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да медији у Србији, по његовом мишљењу, нису слободни и да су „неки слободни, а неки мање слободни“.  

„Требало би тежити да постигнемо оно савршенство у јединству члана 3. Устава Краљевине Србије који каже ’медији у Србији су слободни’. Без те слободе медија  нема ни демократије ни просперитета, нема ничега“, закључио је Ковачевић.