Народна странка упутила је своје мишљење Европској комисији за демократију кроз право (Венецијанска комисија) о радним нацртима сета правосудних закона које би Народна скупштина Републике Србије требало да донесе до 9. фебруара следеће године ради усклађивања са изменама Устава које су проглашене 9. фебруара ове године, након јануарског референдума. Процес припреме сета правосудних закона је у фази оцене коју би требало да да Венецијанска комисија.
У мишљењу Народне странке истиче се да измене Устава које су се односиле само на правосуђе, неће бити довољне нити делотворне у остваривању независности судске власти и самосталности јавног тужилаштва, зато што девијације у политичком систему у Србији системски генеришу политичке и друге, неподношљиве утицаје на судску власт и јавно тужилаштво. Зато је била неопходна целовита уставна реформа која би обухватила целокупну уставну материју којом се уређује организација државне власти. Будући да је изостала целовита уставна реформа, а посебно реформа политичког система, ни измене Устава, ни правосудни закони који се са тим изменама усклађују неће бити довољни за успостављање независне судске власти и независног јавног тужилаштва. Владајућа политичка странка нема политичку вољу да се лиши контроле над судском влашћу и јавним тужилаштвом, због чега је и изостала целовита уставна реформа, истиче се у писаном мишљењу Народне странке достављеном Венецијанској комисији.
Посебно, у радним нацртима правосудних закона није јасно разграничена дозвољена критика судске праске и праксе јавног тужилаштва која је неопхода у демократском друштву од непримереног утицаја на судије и тужиоце коришћењем јавног положаја, медија и јавног иступања. Политичка моћ, отуђена из институција, својим генералним утицајем на судску власт утиче и на конкретног судију у конкретномм поступку, а тај генерални утицај се предложеним законским решењима не елиминише. Напротив, он остаје изван домашаја законске забране непримереног утицаја на судију.
Народна странка сматра да је у радним нацртима правосудних закона пропуштено да се поступак избора и разрешења, најпре, чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, а затим и судија и тужилаца, председника судова и старешина јавних тужилаштава учини транспарентнијим и отвореним за учешће стручне јавности, што је нопходно да се тиме оствари шира друштвена контрола рада судске власти и јавног тужилаштва. Народна странка предлаже да се у те процесе укључе репрезентативна удружења судија и тужилаца, адвокатска комора и коморе других правосудних професија, као и релевантне институције цивилног друштва, тако што би се обавезно прибављала мишљења тих професионалних и стручних организација о кандидатима, а прибављена мишљења објављивала.
Народна странка сматра да ни Устав ни закони не обезбеђују јавним тужиоцима који поступају у конкретним предметима довољне гаранције личне безбедности и интегритета, као нити делотворне ресурсе, средстава и овлашћења у руковођењу истражитељским и полицијским тимовима, а све је то управо неопходно у откривању, истраживању и доказивању најтежих кривичних дела, а посебно кривичних дела која врше организоване криминалне групе које уживају заштиту лица у самом врху пирамиде политичке моћи.
Народна странка сматра да услови за избор чланова високих савета судства и тужилаштва које бира Народна скупштина, а које предвиђају радни нацрти правосудних закона не обезбеђују да ће се испунити уставна квалификација, односно захтев Устава да то буду заиста истакнути правници. Зато се Народна странка залаже за веће учешће струковних институција (струковних удружења и комора) у поступак кандидовања истакнутих правника за високе савете судства, али и за учешће струковних институција у иницирање разрешења чланова високих савета у правосуђу из редова истакнутих правника због недостојност за функцију или кршења Устава и закона у вршењу функције. Ово би допринело да се оствари потребан утицај стручних и професионалних институција правничке струке и стручне јавности на рад високих правосудних савета што је неопходно у демократском друштву. Тиме се, са друге стране, не би погодовало политичким утицајима на судску власт и јавна тужилаштва што је основна интенција измене Устава.
Председник Одбора за правосуђе Народне странке
Јовица Ђ. Тодоровић, адвокат