Преузето са портала Нова.рс.

 

Референдум о променама Устава Србије везаним за правосуђе привукао је велику пажњу дела јавности, првенствено људи активних на друштвеним мрежама, док медији, а посебно телевизије са националним фреквенцијама под контролом режима, том питању готово уопште не посвећују пажњу. Сматрам да је потребно разјаснити неколико питања у вези са референдумом, заказаним за 16. јануар 2022. године.

Референдум неће донети никакве суштинске промене, јер ће правосуђе остати под контролом власти и после референдума, баш као што је и данас. Акт о промени Устава Србије је усвојила нелегитимна скупштина, без опозиције у парламенту и без расправе о уставним променама.

Власт ће кроз машинерију сигурних гласова извести своју „војску“ на гласање, док просечни опозициони гласачи углавном нису заинтересовани нити мотивисани за излазак на референдум.

Контроле на гласачким местима суштински неће бити, јер странке које са режимом преговарају о изборима имају право на 20 одсто чувара кутија. Проблем је и што они неће моћи да покрију више од половине укупног броја бирачких места, па ће “мајстори” за крађу лако и неометано убацити онолико гласова колико им буде потребно.

Опозиција која је покушала да Александру Вучићу да легитимитет на прошлим изборима је највећи заговорник изласка на референдум.

Случајно?

Изласком бојкот опозиције на референдум, која је суштински права опозиција, трајно се помаже бетонирању партијског правосуђа давањем легитимитета процесу у којем не постоје шансе да се изгласа „не“, пре свега због крађе, јер референдум у овим околностима не даје грађанима довољну мотивацију да се боре против крађе.

То ће нас спречити да користимо аргумент нелегитимног референдума у будућности, када буде постојао друштвени дијалог и могућност расписивања новог референдума којим би правосуђе суштински постало независно и трећа грана власти.

Другим речима, учествовали сте на референдуму, дали легитимитет и изгубили – крај.

На два месеца до избора, који су далеко важнији од референдума јер се на њима суштински може променити стање у Србији, па и у правосуђу, опозиција неће имати снаге да у оба процеса пружи максимум.

Поред тога, озбиљна разлика у резултату може демотивисати опозиционе бираче да су промене на изборима могуће, што је и кључни разлог због којег је изабран баш тај термин за референдум.

Сматрам да је излазак опозиције на референдум у оваквим околностима погубан, и да би требало захтевати његово одлагање за после избора, а уколико власт то не прихвати, позвати грађане у бојкот.

Аргумент заговорника изласка на референдум из редова опозиције схватам као позив “да славно изгинемо”.

Народна странка ће одлуку о учествовању на референдуму донети 26. децембра на скупштини странке, и као потпредседник странке ћу поштовати ту одлуку већине, каква год била.

 

Мирослав Алексић
потпредседник Народне странке

 

Став о референдуму председника Правног савета Народне странке Владимира Гајића можете прочитати ОВДЕ.