Политичари и државни функционери одговарају не само кривично и материјално када изврше неко кривично дело или некоме причине штету, већ и када постоје и само индиције да су они или њима блиска лица чинили нешто што нарушава углед државе и њихових функција.
Примера ради, ако су се дружили, гледали фудбал, бавили се спортом, рецимо стрељаштвом, са лицима која су оптужена или осуђена за тешка кривична дела.
Е, то је политичка одговорност. Она се сноси тако што јавни функционер поднесе оставку или буде смењен, јер је срамота у каквом је друштву био, па та срамота штети угледу државе или органа у који је изабран или постављен.
То што је Новак Недић поново именован за генералног секретара Владе значи да политичка одговорност у Србији не постоји.
Једноставније, то значи да у Србији више не постоји срамота за припаднике режима, за њих не важи систем позитивних моралних вредности. Тачније, они се ничега не стиде.
Образи властодржаца су к'о ђонови од ципела, па им не пада на памет да се сами, због стида што су се нашли у рђавом друштву, повуку.
А онај ко једино поставља и смењује све јавне функционере у овој држави, а то је, дабоме, Александар Вучић, неће због срамоте да их смени, разреши, отпусти, зато што њему одговара установљени систем негативних вредности, односно друштво у коме за владајућу "елиту" ништа није срамно.
Јер, када би важио систем позитивних моралних вредности, он би први морао да се повуче са функције због срамоте. Зато што је небројено пута инфантилно лагао, зато што је дозволио да се и његов син нађе у рђавом друштву... итд, итд.
Одлуку да Новак Недић остане генерални секретар Владе упркос томе што постоје индиције, чини ми се и фотографије, да је друговао са рђавим момцима, је донео Вучић.
У то не треба сумњати. Он такве ствари чини, задржава на функцијама своје сараднике који су се срамно понели у појединим ситуацијама, сетимо се Гашићеве изјаве о клечању новинарки, поништавања плагираног доктората Синише Малог итд, јер жели да поручи свима: "Не може ми нико ништа, могу да радим шта 'оћу! Једино ја кажњавам и опраштам грехе, а не јавно мњење. Имам апсолутну и ничим ограничену власт".
Јовица Тодоровић
председник Одбора Народне странке за правосуђе