Посланик и потпредседник Народне странке Ђорђе Станковић покренуо је данас иницијативу за измене Закона о порезу на имовину, чији је циљ смањење некретнина 30 одсто и значајно олакшавање младима да дођу до свог првог стана.

Станковић је телевизији Нова С рекао да су цене некретнина у последњих пет година повећане за 80 одсто и да је главни разлог поскупљења „нова СНС елита“ која је новостечени капитал инвестирала у грађевинску индустрију или у куповину некретнина, а да су станови поскупели делимично и због инфлације и повећаних цена материјала.

„Балон је напумпан тако што они који су имали много новца нису ни питали за цену, а од 2017. године до данас 60 одсто некретнина је купљено за кеш“, рекао је Станковић.  

Станковић је истакао да би младима који немају некретнине у власништву требало омогућити да прву некретнину купе без плаћања пореза на додату вредност (ПДВ).

„Потребно је изменити стопу ПДВ-а на куповину станова у новоградњи, која данас износи 10 одсто, и по тој стопи се плаћа порез без обзира да ли је реч о куповини прве, друге или пете некретнине“, рекао је Станковић.

Станковић је навео да би ПДВ на куповину друге некретнине требало да износи 20 одсто, треће некретнине 40 одсто, док би на пету некретнину порез требало да буде 80 одсто, а на сваку следећу 100 процената.

„То значи да би стан од 100.000 евра са порезом коштао укупно 200.000 евра, ако је реч о петој некретнини истог власника“, рекао је Станковић.

Станковић је додао да би они који имају вишак новца због тога одустали од идеје да улажу у куповину великог броја станова, јер им то не би било исплативо, а та мера би помогла младима да купе први стан.

„У Србији постоји огроман број људи који имају више од 10 некретнина, а неки имају и више од 50 некретнина. Њима се мора увести степенасти порез, како би схватили да морају да се ослободе тих некретнина“, рекао је Станковић.

Станковић је навео да власници некретнина сада порез на имовину плаћају по истој стопи, без обзира колико станова имају у власништву – један или сто, што „није фер“, јер би свако ко има више некретнина требало да плаћа већи порез.

Посланик Народне странке је као пример навео стан просечне вредности од 100.000 евра на који би порез на имовину требало да износи 200 евра годишње, ако је реч о првој некретнини.

„На другу некретнину порез би требало да износи 800 евра годишње, а на трећу 4.000 евра годишње, на четврту 8.000 евра, и ту се поставља питање да ли је то исплативо, јер је рента коју добијају за издавање стана нижа од годишњег пореза. На пету некретнину порез би требало да износи 20.000 евра годишње“, рекао је Станковић.

Станковић је додао би власници више некретнина „у том тренутку почели да их продају“ и да би се на тржишту за кратко време нашло 50.000 некретнина, што би изазвало пад цена на „реалну вредност“.

„Пример је Грчка, где је уведен закон о порезу на луксуз и цене некретнина су пале за 30 одсто“, рекао је Станковић.

Станковић је навео да је, према подацима Републичког завода за статистику из јула ове године, цена квадратног метра стана у новоградњи у Београду износила 4.702 евра, у Новом Саду 3.180 евра, а у Нишу 2.281 и у Крагујевцу 2.170 евра.  

„У Београду је просечна плата 786 евра, што значи да запослени са просечном платом мора да ради шест месеци за један квадратни метар стана, а да целу плату одвоји за куповину некретнине. То је апсолутно неодрживо стање. У Новом Саду је потребно да ради 4,3 месеца за квадратни метар, а у Нишу и Крагујевцу 3,6 месеци.

Станковић је навео да су у Београду цене некретнина као у Паризу, у Новом Саду као у Мадриду или Барселони, а у Нишу као у Атини, док су цене некретнина у Крагујевцу као на шпанском острву Палма де Мајорка.

„То није одрживо стање, јер људи у Србији немају толике плате“, рекао је Станковић.

Станковић се заузео и за укидање пореза на пренос апсолутних права за куповину прве некретнине, јер је „потребно ослободити младе и тог трошка“.

„Потребно је ограничити цене издавања некретнина на 80 одсто од просечне зараде у општини у којој се налази некретнина, јер цена тако не би зависила од странаца који долазе у Србију да живе“, рекао је Станковић.  

Станковић је додао да учешће за кредит за куповину првог стана не би требало да буде веће од 10 одсто, и то уз гаранцију државе према банкама.

„Држава би, такође, требало да ограничи каматне стопе на три одсто за кредите подигнуте за куповину првог стана“, рекао је Станковић.

Станковић је позвао странке и невладине организације да подрже предлоге које је изнео, јер би њихово усвајање значајно снизило цене некретнина и олакшало младима да купе свој први стан.