Преузето са портала листа Данас.

 

Активно сам се укључио у политику, на начин да се бавим спортом. Сам нисам успевао да се бавим развијањем идеја о обнови спорта, верујем да је то сада могуће, Народна странка има најбољу инфраструктуру и најбољи кадар, каже прослављени ватерполо репрезентативац и председник Одбора за спорт и омладину Народне странке Данило Икодиновић у рубрици „Интервју на мрежи“ на Фејсбук страници листа Данас.

– Италија је променила 59 влада од Другог светског рата, а код нас свака власт предуго траје. Сви политички циклуси трају по више од десет година. Ово сад траје девет година и надам се да ће врло брзо да нестане, иначе је неиздрживо. Зато сам у политици, да искажем свој став. Ако мотивишем макар мали број људи, ја сам испунио свој циљ. Не можемо да спуштамо главе – каже Данило Икодиновић.

На прозивке да је својевремено подржао СНС, Икодиновић поручује да је погрешио.

– Нисам разумео и била је то грешка, за то нема оправдања. Сада сам се први пут стварно политички ангажовао и сигурно се нећу кајати – каже Икодиновић.

За некадашње колеге Шапића и Удовичића, са којима је заједно наступао у ватреполо репрезентацији, каже да их није сусретао од када су у различитим  странкама (Шапић у СПАС-у, Удовичић је министар у влади Ане Брнабић).

– Не можемо да поредимо спорт и политику, јер у првом постоји поштовање према противнику а у политици тога нема. Нисам их сретао, нисам причао о њима, али доћи ће време. Вању сам подржао у одлуци коју је својевремено донео, али то није подршка политици већ њему као одличном играчу који је у једном тренутку одлучио да напусти спорт и постане министар. Што се тиче садашњег тренутка и ствари које се дешавају у друштву, потпуно је јасно да власт не трпи никакву критику – оцењује Икодиновић.

Коментаришући недавно одржани еколошки устанак и позив бројних грађана да се заштите природна добра и животна средина у Србији, саговорник Данаса каже да је власт непримерено реаговала.

– Грозно се реаговало, премијерка је те људе означила као пијандуре и пропалице, што је неприхватљиво. Животна средина је примарна ствар, видите докле смо у Србији стигли са екологијом кад је стање близу катастрофи. Загађење од Рио Тинта, па кинеске инвестиције, то нису наивне ствари. Огрезли су у бахатости, не сагледавају реално ствари. Често се питам да ли они на власти верују у то што свакодневно изговарају, јер ако не верују, а то говоре, онда су или луди или им треба помоћ стручњака – каже Данило Икодиновић.

Говорећи о спрези спорта, корупције и криминала, Икодиновић је навео да је кључна одговорност.

– Сваког ко је било шта згрешио, треба позвати на одговорност. Верујем да ће се тај реваншизам, о коме се говори у Народној странци, спровести. Ова станка је проевропски оријентисана. Када причамо о повезаности корупције и спорта главна тема је фудбал, то је ту највидљивије. Скандал око Фудбалског савеза Србије је невероватан али сам, нажалост, сигуран да неће бити озбиљније одговорности. Неко ко није званично већ незванично оптужен, неко ко је био председник ФСС и оптужује се за проневере од 640 милиона евра, када се поврх свега спомиње организовање покушаја атентата на председника, најмање је да такав неко буде у притвору, што не прижељкујем никоме. Погледајте, рекли би по догађајима да су у фебруару у ФСС текли мед и млеко. Сви се сећамо изјаве Немање Видића да би се прихватио функције када би се ствари рашчистиле, на шта је уследило његово провлачење кроз блато. Онда је већ у марту уследило хапшење Беливукове мреже, и сви су прали тад руке једни од других. Једино решење видим у томе да се људи смене и организација прочисти. Да имају морала, морали би сами да оду. Таква афера са ФСС не пружа никакву другу могућност. Последњих 10 година код нас се нижу афере, свака афера потискује ону другу. Не можеш да запамтиш колико тога има. И ово ће негде да се заборави ако не буде одговорности – каже Икодиновић.

Прва тема коју је Икодиновић покренуо у свом полититчком ангажовању је реконструкција базена на Спенсу.

– У ту реконструкцију је уложено 127 милиона динара, све је катастрофално урађено и треба неко да одговара за то. Фирма која се бавила тим послом заправо продаје електро уређаје. Већ годину дана тај базен није у функцији. Нови Сад је велики град и када базен држите затвореним, а тако ће бити сигурно две године, то је много лоше. Да не причамо о деци која треба да тренирају и пливају, а ту су још спортисти и грађанство. За средину са пола милиона становника, то никако није добро да град спадне на један базен. Стање, што се тиче базена у Србији, је јако лоше. У Београду је нешто боље, Бањица и Ташмајдан су реконструисани више пута, али не задовољавају и даље основне потребе. Једини базен који функционише у Београду како треба је „25. Мај“ након реконструкције – објашњава Икодиновић.

На питање шта могу бивши играчи ватерпола да учине за свој клуб Партизан, Икодиновић каже да свим клубовима, па и овом, треба финансијска помоћ.

– Одрастао сам са тим клубом, волећу га за сва времена. Тај клуб ме је створио и ја сам му вратио играјући за њега. Али све што се касније дешавало са клубом, дугови који су остали од шест милиона евра, начин на који је вођен, тешко да ми сада можемо да помогнемо. Мислим да ти који су тако радили треба да одговарају за то. Сада је дошла нова гарнитура, видећемо да ли ће се вратити старој слави. Клубу треба финанасијски помоћи. Приватизација клубова је пипава тема, да смо нормална држава то би било једноставно. Али код нас би разни људи из разних структура и криминогене средине могли кроз приватизацију клубова без плана да оперу новац. Тиме се треба озбиљно бавити, мислим да би кроз јаче институције то све било смислено – каже Икодиновић.

Он подсећа да, према истраживању животних навика школске деце из 2019. године, 70 одсто малишана не учествује на часу физичког. Икодиновић баш то жели да промени, да деци врати спорт, кроз основне школе, а рекреативцима кроз уређене јавне површине у парковима и на бициклистичким стазама.

– Деци треба вратити спорт. Треба га вратити у основне школе, то је најшира база. Сада се све променило, околности су другачије. Физичко васпитање је некада било обавезно, и кроз тај школски спорт се учи много тога, уче се ред, рад и дисциплина, поштовање и хијерархија. То смо генерално сви заборавили. Сада је време када све мора да се плати, а пошто живимо у сиромашном друштву тешко да сва деца могу на спорт. Зато треба омогућити свој деци да осете спорт бар у основној школи. Сваки наставник физичког, сваки дифовац који је без посла, пристао би да ради са децом. Инфраструктура је за то битна, а то су фискултурне сале у школама. Нажалост, многе сале су у лошем стању. Рекреативцима исто треба омогућити услове, паркове са стазама и бициклистичке стазе. Није нама потребан само стадион за врхунски спорт, потребно нам је улагање у спорт за све. Професионални спорт подразумева плаћање, али база је основна и у ној настају спортисти – објашњава Икодиновић.

 

Интервју приредила новинарка листа Данас Мирослава Пудар

Фото: Извршни директор портала Данаса Бојан Цвејић