Поводом најаве градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића да ће градња приступних саобраћајница и новог моста на Дунаву, који су без јавне набавке поверени кинеској фирми ЦРБЦ (Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион) коштати 130 милиона евра, неизбежна су четири питања.

Прво, будући да се у овом тренутку не зна архитектонски изглед моста, као ни грађевинске карактеристике конструкције моста и приступних саобраћајница, очекујемо од градоначелника да објасни ко је и на основу којих параметара радио премер радова и одредио вредност ове инвестиције?

Из авиона се види да је цена моста увећана и вишеструко преплаћена!

Друго, који је интерес државе Србије и града Новог Сада да избегавајући међународни тендер прихвати модел кредитног финансирања при чему Кина даје кредит и упошљава своју компанију?

Њихове фирме раде, а наша грађевинска оператива скупља паучину. Они књиже добит, а ми штету. Њима остаје профит, а нама дугови.

Треће, пошто је Милош Вучевић обелоданио намеру да по истом моделу кинеске фирме раде и централни пречистач отпадних вода, поставља се кључно питање: зашто се за потребе градње пречистача не користе субвенционисани услови приступних фондова ЕУ уз јасну и јавну процедуру јавне набавке него се опет посеже за неповољним кинеским кредитом?

Четврто, да ли се овом праксом и дефинитивно, као земља кандидат, удаљавамо од праксе и стандарда ЕУ? Идемо ли према Европи или срљамо у штетан модел сарадње са Кином?

Потпуно је јасно - обимом и брзином задуживања Србија клизи у дужничко ропство. Уколико хитно не прекинемо ову праксу, чека нас црногорски сценарио.

Нажалост, последња два примера из Војводине, градња фрушкогорског коридора и новог моста на Дунаву, нису пут него странпутица и примери како не би требало радити.

На крају тих и таквих "инвестиција" остају само три ствари - опљачкана држава, осиромашен народ и напредњачка празилук елита пуних џепова.

 

Борислав Новаковић
председник Градског одбора Народне странке Нови Сад