Србија је нажалост сиромашна земља. Иако природно богата, по економским показатељима она је данас међу најсиромашнијим државама Европе. Мерено БДП-ом по глави становника, од земаља бивше Југославије сиромашније од ње су сиромашнији само Северна Македонија и БиХ, а у ширем региона Балкана још само Албанија. Али и тако низак просечни БДП по становнику од 9.393 долара за 2022. годину (подаци Светске банке) је "недоступан" већини становника Србије због драматичног раслојавања унутар нашег друштва.
Раслојавање се види и по зарадама њеног становништва. Без зарада су званично незапослени, али и они који не припадају ни незапосленим ни запосленим а ради се такозваном радно неактивном становништву, којег је првом кварталу 2023. године било чак 44,8 одсто од особа између 15 и 64 године. Од оних који имају зараду, просечан нето износ, који је за мај износио 86.220 динара (већи само од поменуте три земље у региону), њих готово две трећине не достиже та примања. Медијалну нето зараду (66.244 динара) не остварује 50 одсто од укупно запослених.
Још драматичнија слика је код пензионера. Просечан износ пензија је 37.811 динара али мањи износ од просечне прима готово 60 одсто пензионера. Њих 45 одсто прима између најниже и просечне пензије, а најнижи износ пензије (14.000 динара) и мање прима око 12,3 одсто пензионера. На све ово, имамо инфлацију од 13,7 одсто која је практично порез за сиромашне, јер највише погађа оне са најмањим примањима. Раст цена хране (23 одсто) или поврћа (40,4 одсто) је већи од међугодишње инфлације, а то је оно што процентуално односи највећи део буџета најсиромашнијим грађанима.
Стандард већине грађана је толико лош да они немају други начин да преживе или плате рачуне него да узимају кеш кредите, иако су то у овом тренутку убедљиво најнеповољни кредити. Тренутно дуг грађана према банкама износи 12,7 милијарди евра и он расте. За мај је тај дуг порастао 2,5 одсто у односу на април 2023. године. Од тога, у готовинским кредитима грађани дугују 5,86 милијарди евра, потрошачким 150 милиона евра, у стамбеним 5,59 милијарди евра, а у пољопривредним око 600 милиона евра. Са друге стране, девизна штедња богатих превазилази банкарске дугове грађана.
Богати су све богатији, а сиромашни све сиромашнији и режим подстиче својом антиекономском и антисоцијалном политиком тај јаз. Чак су и страни радници привилеговани у односу на домаће, јер послодавац за њих има умањење од 70 одсто основице на које се рачунају порези и доприноси. На тај начин, радници са најнижим зарадама, па и минималним, финансирају порезе и доприносе странаца.
Класичан пример антисоцијалне политике је нови закон о конверзији земљишта без накнаде. Отимати од сиромашних (буџет) и давати богатим, је мото овог режима, који сваким даном то доказује у пракси.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије