Резултат крајње неодговорног и дугорочно опасног вођења јавних финансија државе од стране овог режима је Србију довео у ситуацију да она сада није у стању да испуњава преузете обавезе по уговорима о кредитима и зајмовима у земљи и иностранству.

То је дефиниција предбанкротног стања једне државе и пред тим чињеницама је неодговорно и опасно затварати очи.

Обвезнице државе Србије више нико неће да купи, нова задуживања на финансијском тржишту су упитна и са застрашујуће високим каматама, а ни повериоци, изгледа, нису вољни да нам репрограмирају дуг.

Зато је ангажман са ММФ алармантни позив за финансијску помоћ да се изађе из ситуације у којој би повериоци почели да активирају колатерале и да плене имовину којом се гарантовало враћање кредита.

Реторика власти да је сарадња са ММФ израз "признања Србији за вођење одговорне финансијске политике" је ругање над јадним стањем у које су довели државу да није у стању да сервисира доспеле кредитне обавезе и да јој прете "извршитељи" над имовином.

Премијерка зато и тражи да ММФ Србији одобри 2,45 милијарди евра зајма за шта служи и она милијарда долара из УАЕ. Или још већи дуг за санирање старог.

Дакле, сарадњом са ММФ се не треба хвалити, јер је то директно признање да је држава потпуно финансијски девастирана, до нивоа да су чак угрожене исплате буџетских корисника.

Фонд пре свега води рачуна о екстерној ликвидности државе. Знатно ниже камате од комерцијалних су добра ствар. Сви остали услови и нису тако повољни за државу потписницу, напротив.

Задатак ММФ није да промовише политику развоја наџоране државе, већ да обезбеди враћање доспелих обавеза. У том смислу, захтева се драстично смањивања јавних издатака, плата, пензија, ригиднија пореска политика...И наравно цена је продаја државне имовине, под формалним захтевом реструктуирања државних система у циљу рационалности пословања. Да ли је продаја ЕПС та цена?

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије