Дугови Србије се већ сада не могу смањити а камоли вратити. Остаје да се дуг претвори из преосталог власништва државе у власништво поверилаца.

ЕПС је први на реду, а следе Телеком, комунална градска предузећа и преостали природни ресурси. Другог начина нема, јер домаћа привреда не ствара довољно нове вредности. Уводи се на мала врата неофеудални систем у земљу у којој је феудализам укинут пре 187 година.

Србијом се шире екстериторије на којима на којима не важе закони Србије, где режимски инвеститори забрањују приступ и хапсе грађане које бране своја имања које узурпатори сматрају за своја. И центар Београда је продат Арапима и шири се на простор Сајма и Хиподрома. Иако је Србија уложила у земљиште и инфраструктуру милијарде евра, нема никакву корист, чак јој то предузеће дугује милионе евра.

Продат је и ПКБ, некада главни снабдевач храном Београда, који чини пола катастарске целине београдских општина а и преостала аграр у Србији је на мети режима.

Продата је и задња државна банка за значајнијим тржишним уделом, а грађани су већ дужни око 14 милијарди евра, од чега пола иде за “преживљавање” за кеш и готовинске кредите, јер је Србија и по БДП по глави становника на самом дну Европе.

Кад је у питању Косово и Метохија, ствари су потпуно огољене ако погледамо присуство државе Србије у јужној покрајини пре једну деценију и сада. СНС је на власт је дошао на крилима обећања да ће поништити све споразуме претходне власти. А урадио је управо супротно, поништио је Устав Србије кроз Бриселске и Вашингтонски споразум.

На Северу Косова немамо ништа што смо имало 2012 године. Ни тужилаштва, судове, полицију, ни општине, ни изборе по нашим законима, ни имовину, ни електроенергетски систем. Србе на КиМ се налазе се између чекића и наковња, између насилне иредентичке владе из Приштине и инсталираних Срба у њој...било из Београда или из другог центра.

 

Борислав Боровић,
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије