Невероватно је са колико непажње, чак и потцењивања држава третира нашу дијаспору, упркос томе што су дознаке дијаспоре годинама на годишњем између четири и пет милијарди евра и далеко превазилазе у апсолутном износу раст наше привреде. Без њих, сваке године наша привреда би била у рецесији.

Дознаке су једини известан прилив девизних средстава земље. Додамо ли томе регионалну усмереност тих средстава у неразвијене области, онда се тај значај знатно увећава. Међутим, укупан износ директних инвестиција дијаспоре је знатно мањи у односу на остала страна улагања. То показује недовољну посвећеност државе која дијаспору не види као потенцијално важан ослонац економског развоја.

Зато су потребне промењена политика која ствара боље услове за улагање капитала у матицу. Није нормално да олакшице код улагања добијају страни држављани и компаније али не и наша дијаспора. То мора свакако бити повезано са испуњавањем одређених економских услова. Од запошљавања, технолошке опремљености, па до улагања сопственог капитала у финансирању пројекта.

Правилна државна политика мора да уважи искуства тих наших људи, можда и потпуно различитих од наших. Када будемо поштовали памет, образовање и успех, и када уклонимо разлоге због којих се Србија напушта, тада ћемо спречити одлазак нових људи из Србије и вратити оне који су отишли из Србије јер у њој нису видели перспективу. Било трајног или привременог карактера.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије