Србија данас живи праву економску бајку, каже министар финансија Синиша Мали поводом усвајања предлога буџета за 2024. годину.

Заиста, ако упоредимо само предлог буџета за 2024. годину и ребаланс буџета за 2023. годину, који је усвојен пре нешто више од месец дана, видимо да Србија заиста живи бајку, али бајку "Царево ново одело" Ханс Кристијана Андерсена, где су главни ткачи невидљивих, а за Србију скупих одела, министар финансија уз асистенцију председнице владе која је усвојила предлог буџета за 2024. годину.

Како није бајка, ако су потребна средства за финансирање буџетског дефицита и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за 2024. годину 7,68 милијарди евра, а за отплату камата и пратеће трошкове задуживања 1,567 милијарди евра, или укупно 9,247 милијарди евра, што је за 372 милиона евра више обавеза за отплату главнице и камате него у ребалансу усвојеном пре само месец дана.

Поређења ради, на камате по кредитима за 2024. годину (183,5 милијарди динара) ће отићи готово три пута више новца него на здравље нације кроз финансирање РФЗО (64,578 милијарди динара).

Упозоравамо да Србија са оваквом политиком никада неће моћи да смањи, а камоли врати свој спољни дуг.

Дугови се не враћају из БДП-а, већ из вишкова и суфицита који ствара наша привреда.

Данас стварамо само дефиците – од буџетског, робног и платнобилансног дефицита, па ће се дуг расти све док имамо шта да предамо кредиторима од природних ресурса до стратешких државних система.

Новац из задуживања не може да враћа камате и главнице, јер се троши неекономски и без икакве контроле.

Влада иде корак даље, па за ЕКСПО 2027 чак предлаже лекс специјалис закон, који потпуно заобилази јавне набавке и ствара простор "легалној корупцији" у овом пројекту.

Наравно, уз додатно задуживање и раст јавног дуга.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије