Ребалансом буџета се никада не хвали, како то раде Синиша Мали и Ана Брнабић ових дана, чак и у случају оствареног суфицита, а поготово буџетског или фискалног дефицита.
То је знак професионалног промашаја у планирању јавних прихода и расхода. Невероватно је да се министар финансија хвали да је смањио фискални дефицит у односу на планирани, који је он планирао. Притом, буџетски дефицит у ребалансу се повећао у односу на буџет 2023. године и уместо 121,3 милијарди динара у ребалансу је сада 127,4 милијарди динара.
Да не би упали у замку "да од дрвета не видимо шуму" у коју би да нас уведе режим СНС-а, требало би погледати наше обавезе по кредитима у 2023. године.
У члану 2. Закона о изменама и допунама Закона о буџету стоји да су потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије – 889 милијарди динара.
То значи да су обавезе Србије у 2023. години према кредиторима 7,58 милијарди евра, а са обавезама за камате за 2023. годину, које износе 1,224 милијарде евра, онда то само за ову годину износи невероватних 8,804 милијарди евра.
Питање је како се може враћати дуг? Из вишкова односно суфицита који оствари држава.
Тренутно имамо и буџетски и фискални дефицит и спољнотрговински дефицит. Остаје да се додатно задужујемо кроз репрограм дуга, који доноси само повећање јавног дуга, бар за доспеле камате. И да не буде нових задужења, што је мање вероватно.
Какво је стање јавних финансија, најбоље говори нови "стенд бај" аранжман са ММФ-ом тежак 2,4 милијарди евра.
Овакав аранжман траже само земље у тешкој финансијској ситуацији и у Европи такав аранжман поред Србије имају још само Северна Македонија и Молдавија.
Поред тога што морамо да вратимо тих 2,4 милијарде евра, режим се обавезао да ће гас и струју повећавати у три наврата. Првог маја и 1. новембра 2023. године и 1. маја 2024. године, и то гас за најмање 10 одсто у сваком овом термину, а и струје слично, зависно од уштеда које будемо остварили.
Ако томе додамо да је за ову 2023. годину већ било једно поскупљење 1. јануара (струја 10 одсто, гас 11 одсто), онда видимо на кога се преваљује терет "стабилизације".
Наравно, на грађане, као што се такозвани инфлаторни порез преваљује на грађане, и то оне најсиромашније. Да то није све, потрудила се влада одлуком о новом повећању акциза.
Тако је предложено повећање акциза на деривате нафте, дуванске прерађевине и алкохолна пића, кафу и течности за пуњење електронских цигарета за осам одсто.
Мањак тражње у маркетима показује озбиљан пад куповне моћи грађана.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за предузетништво и финансије