Ових дана се по ко зна који пут подигла сва јавност услед „катаклизме“ која је погодила Београд - пала је киша! Појава која се ретко виђа али ево кад се деси оправдано блокира град.
Наравно да сам ироничан и наравно да са жаљењем констатујем да СНС власт у Београду жели да овај град после ње постане Атлантида.
Легенда о граду који је некад постојао на ушћу двеју најлепших река Европе. Град који је имао своју историју, питом дух, традиционалну архитектуру, гостопримљиво становништво, урбане узоре младим нараштајима, глумце, певаче, књижевнике, сликаре, академике, боеме и слободарски дух на првом месту.
Град који живи своју садашњост, коју последњих неколико година напуштају сви урбани узори, сликари, глумци, певачи, уметници и слободарски дух, а остају градске архитекте, Весић и полтрони.
Град који више нема своју препознатљиву архитектуру, град у којем се идеје купују од страних политичара, неостварених опортуниста и сваког ко се појави са било каквом „шемом“ да се још мало новца извуче из буџета а да се град још мало наружи, а његови становници понизе.
Отуд све сулуде идеје о градњи „националних стадиона“, метроа из ничега у ништа, али да се трасе секу управо на „Београду на води“, не би ли цена квадрата могла још мало да се напумпа. То што није планирано да метро буде у вези са главним аутобуским и железничким станицама, какве сад то везе има...
Битно је да заменик градоначелника може удобно да се одмара на клупи поред Стефана Немање.
И коначно, град који нема своју будућност, јер сви ови потези власти чине да последњих година на посао морате гондолама.
Сваки метар зелене површине успели су да ставе у асфалт, бетон и камен. Сваку природну баријеру за отицање воде да униште. И коначно да овај град припреме за потоп.
Нема места чуђењу, поручујем онима који су ових дана у чуду.
Ми из Народне странке смо упозоравали – не улаже се ништа у одржавање кишне канализације, праве се насеља без неопходне инфраструктуре, урбанизују се све зелене површине које између осталог и упијају одређену количину кише, секу се шуме, нарушава се стање насипа који нас штите од поплава.
Навикнути на свакојаке апсурде ове власти, људи пролазе мирно поред ових дешавања, не обазиру се превише, журећи да купе уље пре него што поскупи још 50 одсто.
И онда падне киша. Аутокоманда поплављена, Београд на води - под водом, низ Немањину бујица, у Топчидеру језеро, а Мирјевски булевари непрепливљиви...
Не чудим се, ово је нормалан след околности. Радим на катедри за бујице и ерозију. Прво што науче студенти на мом факултету јесте да се смањењем храпавости протицај убрзава. У овом смислу, то значи да када неку природну површину избетонирате, асфалтирате или поплочате каменом, мењате њену храпавост и самим тим убрзавате концентрисање воде са те површине или отицај. То доводи до брзог концентрисања бујичних вода које се слију на улице и немају где да отекну, јер је кишна канализација запушена, нема је, или није довољног капацитета.
Ко је крив? Председник би вероватно рекао – грађани! А ја кажем – крива је градска власт, која својим неспособним радом није у стању ни да одржава постојећу кишну канализацију а камоли да је прошири, догради и адаптира за нове климатске и урбанистичке захтеве.
Јако сам свестан чињенице да Београд нема времена да још један мандат препусти „стручњацима“, јер врло озбиљно мислим да ово што су од града урадили и то куда га воде на крају може да нас одведе до потпуног потопа.
Др Александар Анђелковић
председник Одбора Народне странке за заштиту животне средине