Главни кривци за тешку економску ситуацију у Србији су владајућа странка и њени трабанти, који сада пренемагањем покушавају да оправдају удворичку и незналачку политика вођену задњих десет година. Пребацујући одговорност са себе на све остале, њихов вођа сада најављује тешке одлуке и прети грађанима Србије да ће платити за грешке које су он и његови партијски послушници направили.
Добровољним пристајањем на положај економске колоније, рушили су економију наше земље и заковали је на економско зачеље Европе. Бацањем "медијских конфета", стваран је привид успеха невиђених у историји, иако је реалност била другачија. Нажалост по Србију, грешке и политика пристајања на економски колонијализам долази на наплату баш у ситуацији светске економске и геополитичке кризе.
НБС је типичан пример неоколонијалне институције. Одавно мајка страним банкама а маћеха домаћој привреди и грађанима, независна је само од своје државе. Мењачница и "преписивач" туђих мера, неспособна да се бори са инфлацијом. Са симболичним учешћем домаћег капитала у раскрчмљеном банкарском сектору, нема помоћи ни са те стране у ублажавању кризе, јер то и није њихов посао.
Једним "мигом" из централа, стране банке чак могу да "придаве" финансијски сектор Србије. На исти начин субвенционисане стране компаније могу да укину десетине хиљада скупо плаћених радних места. Само наивни су веровали у одвојеност страних држава и њихових компанија или банака, посебно у оваквим турбулентним временима.
"Кредитна економија" и јавни дуг и служе да се државе држе на повоцу и лако се претворе у омчу око врата дужника. Сада је тај сценарио реалан за Србију. А до јуче, режим се одбијао упозорења око дуга и хвалио се новим кредитима као "доказу признања политици коју води". Неумереним задуживањем без плана враћања кредита довели су Србију на ивицу финансијског амбиса.
Продајом земље и крупних произвођача и прерађивача хране, у положају смо да дрхтимо од одлука страних компанија да ли ће храну производити или ће шпекулисати са њом. Резултате видимо по несташицама незамисливим за природно богату пољопривредну земљу. Потпуно промашена аграрна политика је дала пун допринос овој срамној ситуацији да уместо домаћег купујемо увозно млеко.
Не умањујући значај корупције и катастрофалне кадровске политике, последица колонијалног положаја је и недостатак електричне енергије. Наметнута енергетска политика задњих година је ишла у правцу елиминисања угља за производњу струје без алтернативног извора који би надоместио тај геп. Геополитичка ситуација је овај проблем учинила драматичним, али би свакако постојао и без ове кризе.
На крају питање, како и шта даље? Изгледа као питање шахиста. И како да спаси туђу партију неколико потеза пред мат. Може, али филигранским потезима потпуно супротним од досадашњих. Јачањем монетарне и финансијске суверености, санирањем урушеног аграра и енергетског система, другачијом фискалном политиком. И укључивањем "све памети Србије" која би преокренула политику пропадања. Само да нам у међувремену не падне "заставица".
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије