Град Београд је у фебруару ове године уврштен међу тридесет кандидата за Зелену престоницу Европе 2023 (ЕГЦА 2023), упркос катастрофалном стању животне средине у граду и бројним нерешеним и новонасталим еколошким проблемима, те и непостојању јасно дефинисане јавне еколошке политике на нивоу града. 

Да ли органи власти у Београду, међутим, разумеју појам „зелене престонице“, с обзиром на то да град којим управљају нажалост апсолутно не испуњава критеријум такве престонице? 

Без посвећене политике, интегрисане стратегије планирања и снажне посвећености „зеленој визији“, одрживог јавног превоза, смањене емисије ЦО2, развијене бициклистичке инфраструктуре, али са изузетно ниским квалитетом ваздуха, чија загађеност готово да обара све рекорде загађености – то је Београд протеклих година. У прилог томе говори и податак да се тек 10 одсто комуналног отпада рециклира, док се чак 90 одсто отпадних вода улива директно у Саву и Дунав (тзв. Европски Амазон). Београд је данас, у 21. веку, град у којем чак 400.000 становника, односно готово четвртина укупног броја становника престонице, нема канализацију.

С друге стране, око 50 одсто канализационе мреже је старије од 30 година. Велики део ужег центра града и даље добија воду кроз азбестне (канцерогене) цевоводе, при чему се модернизација водоводне а ни канализационе мреже, нажалост, не назире. У складу с тим, еколошки новац којим Град управља се годинама уназад ненаменски троши. Иако је Град Београд на јавни увид дао Акциони план за зелени град и Акциони план за одрживу енергију и климу до 2030. године, при чему је 5,2 милијарде евра намењено за борбу против климатских промена, нереално је очекивати да ће се катастрофално стање животне средине ни до тог рока решити. Већина тих инвестиција била би посвећена енергетској ефикасности (око 2,9 милијарди евра), превасходно на ширење грејне мреже и обнову градских и стамбених зграда. Град још увек црпи даљинско грејање и електричну енергију из фосилних горива и томе се не назире крај. Електрична енергија добијена из обновљивих извора енергије је на нивоу читаве Србије још увек само тешко оствариви сан, који некима (деривационе МХЕ) доноси енорман приход већ сада, а сви грађани сносе последице таквих одлука. Процењује се да се због лоше енергетске ефикасности губи чак око 40 одсто енергије. Сходно томе, Београд и даље није део мреже енергетски ефикасних главних градова у југоисточној Европи. Између осталог, градови који чине ову мрежу су и Загреб, Сарајево, Подгорица, Скопље и Тирана, дакле престонице земаља нашег региона.

У паду је и проценат зелених површина, чему сведоче планирани пројекти за које се власт свесно и активно залаже, а који су крајње еколошки неодрживи. Реч је о планираној изградњи јарбола, гондоле, фонтана и сличних квазикапиталних инвестиција које очигледно угрожавају београдску животну средину. Планирана је градња депоа метро станице и насеља величине Вршца на водоизворишту, уз смањење за више од 90 одсто зелених и обрадивих површина на том локалитету. За потребе изградње гондоле  „Зеленило Београд“ је марта 2019. године противзаконито посекло чак 155 стабала на Ушћу и Калемегдану. Слично томе, прошле године је у вождовачком насељу Медаковић посечен део шуме због изградње још једног „Лидл“ маркета. „Лидл“ је од града купио велики део земљишта који је био под шумом, дакле део система зелених површина чија је намена промењена Планом генералне регулације система зелених површина пре неколико година. Упркос бурној реакцији становника градске општине Вождовац, ово земљиште је пренамењено за потребе приватних интереса, науштрб јавног интереса Вождовчана.  

Недалеко од ушћа, нове новобеоградске голети, налази се тачка бујања илегалне градње викендица које не само да нарушавају лепоту речне обале, већ озбиљно угрожавају Нови Београд. Наиме, Савски насип дуго већ штити највећу општину Београда од могућих поплава. Насип је сада трајно оштећен услед нелегалног ископавања ровова зарад постављања инсталација за викендице, сплавове и стамбене објекте на обали реке (нпр. нелегалним постављањем водоводне цеви), затим појачаним саобраћајем на насипу који физички разара сам насип, као и изградњом илегалних приступних путева дуж насипа и речне обале.

Београд је данас град у којем је ваздух прекомерно загађен и чији су становници безмало тиме животно угрожени; град набујале дивље градње, а не велелепних река; град посечених здравих стабала; град асфалта и девастираних зелених површина. Узимајући то у обзир, да ли такав град има право да буде кандидат за Зелену престоницу Европе, ма колико га сви ми волели? Одлуку власти у Београду да се град кандидује за Зелену престоницу Европе 2023. године сматрамо лошим покушајем шминкања стварног стања у којем се (не)зелени град већ годинама налази. 

Поред набројаних, велики део проблема представља и најављена урбанизација заштићеног подручја Великог ратног острва, сеча платана уз Дунавски кеј у Земуну, спалионица у Винчи, изградња стадиона на Сурчинском водоизворишту… Могли бисмо овако да набрајамо још дуго дуго. Стиче се утисак да су у Београду заступљени сублимирано сви проблеми које ова држава генерално има. Нажалост, не да се ништа не ради по питању наслеђених проблема од раније, већ се све лоше врло брзо умножава и проширује уз константно отварање нових еколошких проблема.

Др Александар Анђелковић
председник Одбора Народне странке за заштиту животне средине