Србија је „добра земља и лоша држава“. Ово је могуће променити уз доста напора и много улагања, али је могуће. Животна средина је протеклих 10 година била на маргини приоритета власти. Много је пара добијено из разних фондова, али је само мали, минимални део тих пара употребљен за потребе животне средине.

Када погледамо данас у ком се стању налази животна средина у Србији можемо констатовати да највећи део градова и сви велики градови на Сави и Дунаву немају погоне за прераду отпадних вода и своје канализационе воде директно изливају у њих. Ваздух је у многим градовима већ у фебруару прешао максималан дозвољен број дана са повећаним загађењем. Сва вештачка језера у Србији у фебруару 2022. године су на биолошком минимуму и хидропотенцијал Републике је минималан. Дивљих депонија има на скоро сваком кораку, а Београд је потпуно затрпан смећем. Депоније су неусловне и застареле, а већина се користи много дуже од пројектованог експлоатационог периода. Ово је мање – више кључ проблема који су присутни у Републици када је стање животне средине у питању.

Како се ови проблеми могу решити?

На првом месту морају се имплементирати и поштовати постојећи закони који се тичу ових области. Тамо где закон није довољно добар предложити бољи и темељнији по угледу на развијене и "еколошки освешћене" земље из околине, као што су Словенија и Мађарска. Многе проблеме можемо решити на једноставан начин и без много средстава. Наше улице могу бити чисте као улице у Сегедину ако буде строже санкционисано бацање смећа на местима која нису за то предвиђена. Наше реке могу бити чистије ако се побринемо да се поштује закон и да сваки објекат мора бити прикључен на канализациону инфраструктуру. Тамо где не постоји канализациона мрежа, постоје алтернативни начини обезбеђивања канализационих вода, уз сталну тежњу да се канализациона мрежа гради и проширује. За свако ново насеље прво се мора обезбедити комунална инфраструктура, па онда градити стамбени и пословни квадрат, никако не обрнутим редоследом. 

Други корак, који мора бити упоредни, подразумева изградњу погона за прераду отпадних вода. Ово је потпуни императив за сва већа градска насеља. Изградњу регионалних рециклажних центара за прераду отпада, а све депоније морају задовољити строге санитарне услове. Када је квалитет ваздуха у питању, наша стратегија мора бити усмерена ка правовременом и истинитом информисању као и освешћивању људи да брига о ваздуху јесте брига о сопственом здрављу. Наш хидропотенцијал се мора користити рационално и у периоду када има вишка воде. У сушном делу године вештачке акумулације морају бити поштеђене наглог испуштања јер то ремети сложени акватични екосистем који чува квалитет акумулиране воде.

Много тога можемо заједно ако се стварно и искрено суочимо са проблемима заштите животне средине. У многе ствари је потребно улагати средства, а у неке је довољно уложити мало сопствене енергије.

Брига о животној средини је брига о себи, алтернатива не постоји!

др Александар Анђелковић, 
председник Oдбора Народне странке за заштиту животне средине